Ujedinjene nacije sakrile su od javnosti izveštaj u kojem se navodi da je NATO tokom bombardovanja SR Jugoslavije bacio na Kosovo i Metohiju oko deset tona osiromašenog uranijuma, piše u izveštaju šefa Misije za prostorni program UN Bakarija Kantea iz 1999. o strašnim posledicama bombardovanja Srbije. Izveštaj nikada nije zvanično objavljen, ali su njegovi delovi, zahvaljujući nezavisnom američkom novinaru Robertu Džejmsu Parsonsu, procurili u javnost.
Da su navodi iz izveštaja koje je Parsons objavio tačni tvrdi i predsednik Udruženja Osiromašeni uranijum Sreto Nogo i otkriva da je putem diplomatskih kanala došao do tog dokumenta i imao ga u rukama.
– Izveštaj je bio podeljen članicama UN, jer je o njemu trebalo da se raspravlja, ali je na volšeban način povučen sa zasedanja. Podaci iz njega nisu tajna, već je tajna kako je Robert Džejms Parsons smogao hrabrosti da o tome javno piše – kaže Sreto Nogo za “Vesti”.
UN su 2001. saopštile da su dokazi o radioaktivnosti nađeni na osam od 11 testiranih područja na Kosmetu, a bivši američki diplomata Ričard Holbruk nazivao je put između Kijeva i Kline na KiM, gde su se vodile žestoke borbe srpskih snaga i albanskih terorista, “najopasnijom saobraćajnicom na svetu”. NATO je 1999. upotrebljavao municiju sa osiromašenim uranijumom poput uranijumskih projektila. U delovima izveštaja je navedeno je da je svaki važniji cilj u Srbiji gađan različitom vrstom oružja, a novinar ističe da mu je to potvrdio jedan od najviših zvaničnika UNEP-a, Programa UN za životnu sredinu.
– Oni su, u stvari, testirali oružje na civilnom stanovništvu. To je nezapamćen ratni zločin – naveo je novinar, koji ne krije zapanjenost što su SAD i NATO krenuli u bombardovanje osiromašenim uranijumom naroda usred Evrope. Dodaje i da je sprovođena užasna medijska kampanja da se sakriju ogromne posledice bombardovanja i da se opravda napad, kao i da je on po objavljivanju u novinama izveštaja koji nikada nije zvanično obelodanjen, trpeo velike pritiske.
– Tada je bilo živo sećanje na posledice koje su američki vojnici trpeli zbog korišćenja uranijumske municije u Zalivskom ratu i NATO nije dozvoljavao da se govori o osiromašenom uranijumu u Evropi – kaže američki novinar, a Sreto Nogo ističe da se tačno zna i gde su bačene bombe 1999. godine.
Navodi da su u Kragujevcu nađene tri vrste karcinoma, izazvane mutacijom gena, i da je od lekara čuo da taj osiromašeni uranijum deluje na mutaciju gena. Podseća i da je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova 2019. rekla da su u Srbiji voda i zemlja u mnogim delovima kontaminirani zbog osiromašenog uranijumom.
Zaharova je tada navela da je to dovelo do pojavljivanja raka čak i među decom, kao i da je NATO značajno prikrio izveštaj o količini osiromašenog uranijuma, koju je koristio tokom bombardovanja SRJ.
NATO je, tvrdi Parsons, pokušao da spreči UN da posle rata pošalju tim istraživača u Srbiju, a na kraju se došlo do kompromisa, pa je UN tim otišao, ali nigde nisu išli bez pratnje vojnika NATO. Vođeni su, kaže, isključivo na mesta gde nije korišćena uranijumska municija ili na prethodno očišćene lokacije. Izveštaj koji su napisali, prema njegovim rečima, bio je besmislen.
– Zapadni mediji se tim problemom skoro uopšte nisu bavili, već su slušali šta je pričao portparol NATO Džejmi Šej – ukazuje Parsons.
Kod službenika i vojnika koji su posle bombardovanja poslati na KiM svest o opasnosti od radijacije i te kako je postojala, a Parsons navodi primer holandskih vojnika koji su upozoreni da na KiM ne jedu ništa van vojnih, baza u kojima je služena uvezena hrana.
Kažnjen zbog istine
Frederik Barton, zamenik visokog komesara UN za izbeglice, tražio je od Svetske zdravstvene organizacije da uradi studiju o uticaju uranijumske municije, ali je Međunarodna agencija za atomsku energiju iskoristila pravo da taj posao zaustavi.
Ipak, Bartonu je jedan ruski profesor iz SZO dao nezavršen izveštaj, a on je potom tražio da se na KiM ne šalju trudnice i da se uvede pravilo da niko tamo ne može da bude poslat ako ne želi. Potom je, kako prenosi “Iskra”, ostao bez posla, iako je bio smatran naslednikom tadašnje komesarke UN za izbeglice Sadako Ogate.
Stravična stradanja
Novinar Robert Džejms Parsons, čiji su tekstovi o NATO agresiji objavljeni u nekoliko švajcarskih dnevnika i u francuskom “Mondu”, bombardovanje SRJ 1999. naziva prvom u nizu “humanitarnih” intervencija koje su dovele do stravičnih stradanja. Kako je istakao, ta intervencija je bila poput one koja je razorila Libiju.
