Vrednost globalnog tržišta veštačke inteligencije (AI) će do 2033. godine porasti priližno 25 puta i dostići 4,8 biliona dolara, što je otprilike veličina ekonomije Nemačke, a same tehnologije veštačke inteligencije će uticati na 40 odsto radnih mesta širom sveta, navodi se u novom izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD).
Prema izveštaju, širenje veštačke inteligencije će povećati produktivnost rada, ali može i da dovede do značajnog rasta nejednakosti između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. “Automatizacija u vezi sa veštačkom inteligencijom često pojačava prednost kapitala nad radom, što može povećati nejednakost i smanjiti konkurentsku prednost jeftinog rada u zemljama u razvoju”, dodaje UNCTAD. Analitičari UNCTAD-a, takođe, primećuju da je oblast veštačke inteligencije “visoko koncentrisana” u rukama prilično uske grupe kompanija koje najaktivnije razvijaju ove tehnologije.
Oko 100 kompanija čini oko 40 odsto svih ulaganja u istraživanje i razvoj u ovom sektoru, a većina njih se nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini.
Organizacija je primetila da 118 zemalja sveta, uglavnom države sa niskim prihodima, uopšte ne učestvuje u međunarodnom dijalogu o veštačkoj inteligenciji niti razvija sopstvene strategije u ovom pravcu, navedeno je na veb stranici UN.
Ovo nije prvi izveštaj velike međunarodne organizacije koji ističe negativne uticaje veštačke inteligencije u smislu nejednakosti i nezaposlenosti.
U januaru je Svetski ekonomski forum saoštio da 41 odsto poslodavaca planira da smanji broj članova osoblja u oblastima u kojima AI može da ih zameni.
Prošle godine je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva rekla da će veštačka inteligencija uticati na 26 do 60 odsto radnih mesta u različitim zemljama, preneli su mediji.
80%