Ujedinjene nacije usvojile su “Pakt za budućnost” čiji je cilj rešavanje velikih izazova 21. veka, od sukoba, do klimatskih promena i ljudskih prava, uprkos primedbama grupe zemalja na čelu sa Rusijom.
Usvajanje teksta naišlo je na kratko pomeranje kada je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Veršinjin predložio amandman koji naglašava princip nemešanja u unutrašnja pitanja država i poziva UN da izbegnu dupliranje napora.
Primedbe Rusije podržali su Belorusija, Severna Koreja, Iran, Nikaragva i Sirija, ali je amandman velikom većinom odbačen.
Generalni sekretar Antonio Gutereš, koji je organizovao “Samit budućnosti”, nazvao je dogovor prilikom koja se pruža jednom u generaciji za preoblikovanje ljudske istorije obnavljanjem međunarodne saradnje.
Kao uvod u godišnju sednicu Generalne skupštine UN na visokom nivou, koja počinje u utorak, 24. septembra, desetine šefova država i vlada okupilo se na potpisivanju teksta.
U usvojenoj verziji lideri su se obavezali da će ojačati multilateralni sistem da bi “ostali u korak sa svetom koji se menja i da bi zaštitili potrebe i interese sadašnjih i budućih generacija koje se suočavaju sa stalnom krizom”.
“Verujemo da postoji put ka svetlijoj budućnosti celog čovečanstva”, navodi se u dokumentu.
U Paktu je precizirano 56 akcija, uključujući posvećenost multilateralizmu, poštovanje Povelje UN i očuvanje mira, a poziva se i na reforme međunarodnih finansijskih institucija i Saveta bezbednosti UN, zajedno sa obnavljanjem napora u borbi protiv klimatskih promena, promovisanjem razoružanja i usmeravanjem razvoja veštačke inteligencije.
