Samaran je na čelu MOK-a bio do 1980. do 2001. godine, kada je ga je nasledio aktuelni predsednik Žak Rog, a do smrti je obavljao funkciju počasnog predsednika.
"Ne mogu da pronađem reči da bih opisao gubitak olimpijske porodice. Izgubili smo velikog čoveka, mentora i prijatelja koji je čitav život posvetio olimpijskom pokretu", rekao je Rog.
Nakon dugogodišnje karijere uspešnog sportskog radnika, Španski diktator general Francisko Franko imenovao ga je 1967. godine za ministra sporta. Istovremeno, Samaran je obavlja funkciju predsednika Olimpijskog komiteta Španije i potpredsednika MOK.
Divac tužan zbog smrti Samarana
Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Vlade Divac izrazio je duboko žaljenje zbog smrti Samarana.
"Sa velikim žaljenjem smo primili vest o smrti Huana Antonio Samarana. On je bio dugogodišnji prijatelj sportista i sportskih radnika iz Srbije, što je u više navrata pokazao svojim delima. Lično se založio da naši sportisti nastupe na Olimpijadi u Barseloni 1992. godine, kada je naša zemljka bila pod sankcijama. Olimpijska porodica ostala je bez člana koji je mnogo doprineo razvoju Olimpijskog pokreta i širenju ideje Olimpizma", rekao je Divac, a on i OKS uputili su izraze najdubljeg saučešća porodici Huana Antonija Samarana, MOK-u i Olimpijskom komitetu Španije. |
Nakon kratkotrajne dipolmatske karijere, tokom koje bio ambasador u Sovjetskom Savezu i Mongoliji, vratio se sportskim forumima.
Na kongresu MOK-a 1980. godine u Moskvi izabran je za prvog čoveka Međunarodnog olimpijskog pokreta.
Njegove najveća zasluga je finansijska stabilizacija MOK-a koja je ostvarena zahvaljujući sklapanju veoma unosnih sponzorskih ugovora. Zbog odluke da prekrši "sveto pravilo" i dozvoli profesionalnim sportistima da učestvuju na Olimpijskim igrama Samaran je žestoko kritikovan, a tvrdio je da je to bio jedini način da se privuku veliki sponzori.
Ostaće zapamćeno da se pod njegovim vođstvom dogodio najveći skandal u istoriji MOK-a, kada je dokazano da je Solt Lejk Siti dobio organizaciju zimskih Olimpijskih igara zahvaljujući podmićivanju visokih funkcionera svetske olimpijske organizacije.
Samaran je na čelu MOK-a proveo 21 godinu, a duže od njega na toj funkciji je bio samo legendarni osnivač modernog olimpizma, francuski baron Pjer de Kuberten, koji je svetski sport vodio od 1896. do 1925 godine.
Španac je ujedno i poslednji koji je toliko dugo bio predsednik MOK-a, jer je posle njegovog odlaska odlučeno da se mandat predsednika ograniči na najviše 12 godina.
Kada je Samaran izabran za predsednika, MOK je bio pred bankrotom, a terorizam i bojkoti Olimpijskih igara ozbiljno su pretili da ga potpuno uruše. Uprkos brojnim problemima, Španac je uspeo da pretvori MOK u jednu od najmoćnijih i najuticajnijih svetskih međunarodnih organizacija.
Za zasluge u razvoju olimpizma Španski kralj Huan Karlos 1991. godine dodelio mu je počasnu titulu markiza.
|
Mrlja živopisnog života – Mito i korupcija Do najveće krize u Samaranovoj eri došlo je 1998. godine, kada je utvrđeno da su neki članovi MOK-a dobili mito da bi podržali kandidaturu Solt Lejk Sitija za organizaciju zimskih Olimpijskih igara 2002. Španac je na kraju iz afere izašao čist, a cenu su platila desetorica članova MOK-a koji su bili primorani da podnesu ostavke. |
