Od tada pa sve do svoje smrti borio se da dokaže istinu o tome koliko su se Srbi žrtvovali da pomognu Amerikancima. Da ih zaštite i otpreme sa teritorije Srbije.
Džibilijan je bio jedan od trojice oficira tadašnje Strateške službe koji su padobranom ubačeni na prostor blizu sela Pranjana, kod Gornjeg Milanovca, početkom avgusta 1944. godine, s ciljem da izbave "50 oborenih pilota". Međutim, kako je kasnije govorio, nisu ih zatekli 50, nego bar pet puta više.
Glas protiv bombardovanjaU svakoj prilici je govorio da su Srbi najbolji narod na svetu. Digao je glas protiv NATO bombardovanja Srbije, pojavljivao se tada u novinama i na televiziji. Rastužila ga je satanizacija jednog naroda koji je mnogo učinio za Amerikance tokom Drugog svetskog rata. |
U narednih nekoliko meseci on i njegovi saradnici izgradili su aerodromsku pistu na padinama Suvobora i započeli evakuaciju. U međuvremenu, srpski seljaci su hranili i čuvali pilote, rizikujući i svoje živote, jer je nemačka komanda glasila: streljati porodice svih koji štite Amerikance.
Bio je jedan od glavnih saradnika na objavljivanje istine u knjizi "500 zaboravljenih", posvećenoj upravo ovom podvigu. Na skupovima u Americi ukazivao je na požrtvovanje Srba koji, kako je govorio, ni sami tada nisu imali dovoljno hrane, ali su i ono što su imali delili sa Amerikancima. Sa posebnim pijetetom je govorio o generalu Draži Mihailoviću.
Uvek kada bi se obraćao prisutnima na skupovima naših ljudi u Americi, sa poštovanjem bi iz džepa vadio kapu srpskog seljaka, stavljao je na glavu i onda pozdravljao prisutne na srpskom jeziku.
Nekoliko dana pre smrti zamolio je svog velikog prijatelja Brajana Mek Mahona da obavesti sve one kojima duguje svoju zahvalnost.
Skrivanje istineZa "Operaciju Haljard", najveću akciju spasavanja savezničkih vojnika tokom Drugog svetskog rata, u američkoj javnosti se ni dan danas ne zna previše. Pre tri godine Gregori Friman je objavio knjigu "Zaboravljenih 500: Neispričana priča o ljudima koji su rizikovali sve", posvećenu ovom događaju. Po njoj bi uskoro mogao da bude snimljen i film. |
– U slučaju da se meni nešto desi, molim te pobrini se da se zahvališ svim ljudima koji su mi pomogli oko rada na priznanju srpskom narodu i dopisivanja istorije sa osvrtom na generala Mihailovića – poručio je Džibilijan.
On se takođe zahvalio i mnogim pojedincima i organizacijama, među njima i Memorijalnom Teslinom društvu iz Njujorka, Srpkinji Mimi Bizić (iz Pitsburga) i ostalim članovima srpske zajednice sa kojima je sarađivao.
Umro je zaista veliki prijatelj Srba, ali je neizvesno da li će njegova velika želja ikada biti potpuno ispunjena – da zvanična Amerika oda priznanje Srbima za herojstvo u spasavanju 500 Amerikanaca ratne 1944. godine. Međutim, sasvim je izvesno da će se Srbi s poštovanjem sećati istinskog prijatelja i čoveka sa velikim srcem.
