"Razvilo se crno vreme opadanja, nabujao šljam i razvrat i poroci, podig’o se truli zadah propadanja, umrli su svi heroji i proroci. Progledale sve jazbine i kanali, na visoko podigli se sutereni, svi podmukli, svi prokleti i svi mali, postali su danas naši suvereni. Od pandura stvorili smo velikaše, dostojanstva podeliše idioti, lopovi nam izrađuju bogataše, mračne duše nazvaše se patrioti. Svoju mudrost rastočismo na izbore, svoju hrabrost na podvale i obede, budućnosti zatrovasmo sve izvore, a poraze proglasismo za pobede. Mesto svetle istorije i grobova, vaskrsli smo sve pigmeje i repove. Ostala nam još prašina na hartiji, k’o jedina uspomena na džinove. Sad svu slavu pronađosmo u partiji, pir poruge dohvatio sve sinove. Pod sramotom živi naše pokolenja, ne čuju se ni protesti ni jauci. Pomrčina pritisnula naše dane, ne vidi se jadna naša zemlja huda."
(Vladislav Petković Dis u pesmi "Naši dani" 1910)
