Reakcije građana na ulicima Gračanice idu u prilog ocenama o manjoj izlaznosti na kosovske parlamentarne izbore u nedelju od one koje očekuju političari. Ni blizu raspoloženje kao pred lokalne izbore. U kafićima, gde se u oktobru živo raspravljalo ko će za koga glasati, a simpatizeri delili po tome u koji restoran svraćaju, o politici se priča neuobičajeno malo. Bar desetoro građana koje smo na ulici pitali za mišljenje o izborima, okrenulo je glavu.
– Ne želim da pričam o tome. To me uopšte ne zanima. Ljudi su umorni od izbora i od političara, od svega im je muka – usput je dobacio jedan meštanin. I nastavio dalje svojim putem.
– Šta mislite da vam kažem, kada se ne zna ko pije, ko plaća, kratko je dobacio drugi.
Istina, tek četiri dana pred izbore je stigla jasna poruka i izborna volja Beograda, ona ista koja je pre šest meseci Srbima na KiM i te kako stavljana do znanje.
Oni meštani Gračanice koji su pristali da popričaju o izborima, insistirali su da im se ime ne spominje.
– Izaći ću na izbore. I treba da se glasa. Ali, ništa ne očekujem. Praksa je pokazala da su ti političari malo šta za nas do sada uradili. Zato nam ni ne daju razloga da mislimo da će biti drugačije posle ovih – kazao je vozač Maksi taksija, koji je želeo da ostane sa inicijalima A. K.
Na pitanje da li zna za koga će glasati, ni taksista parkiran pred stanicim policije, ni svi ostali nisu želeli da daju komentar.
Dva metra dalje, u park ispred nove zgrade opštine, nekoliko majki je izvelo dečicu. Ni one nisu bile raspoložene za razgovor.
– Čemu da se nadamo. Šta da im poručimo? Da su lopovi? Samo to možemo da im kažemo, dobacila je crnokosa žena koja je u prepodnevnim satima izvela u šetnju bebu.
Jedino mladi u opštini Gračanica imaju neke nade u političare. Misle da će oni nešto promeniti i otvoriti perspektivu da ostanu u mestu u kome su rođeni.
– Očekujem da mi stvore uslove da mogu da radim, da imam svoj posao, da mogu samostalno da se izdržavam – ispričala je Ana Marković.
