Umivamo se magarećim mlekom

Milan i Dragica Rošković sa magarcima

 

Od stotinak kuća u Beljajki kod Despotovca na privremenom radu je osamdesetak. Dragica i Milan Rošković po tome se ne razlikuju od svojih komšija. Posle 40 godina rada u Švajcarskoj sagradili su veliku kuću i lepo uredili dvorište i ukrasili ga cvećem, što ih ne izdvaja od ostalih meštana ovog sela. Ali, oni su jedinstveni po svojoj mini-farmi. Roškovići imaju šest magarica i jedno magare, vijetnamske svinje, mini-koze, stado ovaca, ždrebe, živinu i čak 12 mačaka.
– Još dok sam bio u Švajcarskoj, sanjao sam da čuvam nekoliko magaraca kad se vratim u zavičaj. Uvek me je pratilo sećanje kako sam jahao magare kada sam sa svojim pokojnim dedom Radisavom išao u planinu. I ta želja mi se ostvarila – objašnjava Milan za "Vesti" kako je postao uzgajivač.
Roškovići piju magareće mleko, a neretko se i umivaju njime. Razmišljali su da li da ga nose negde na otkup, ali su to male količine, pa verovatno ne bi bilo isplativo pošto magarica dnevno daje oko pola litre mleka. Planiraju da kupe mašinu za pravljenje krema i sira od magarećeg mleka, jer bi ti proizvodi doneli mnogo veću zaradu.

Magarac Mićko i kobila obožavaju da se valjaju u prašini

 

Inače, oni su u Beč otišli 1971. godine. Posle tri godine dobili su ugovor za Švajcarsku u kojoj su bili Milanova sestra Ruža i zet Janko Nikolić. Pošto je njima istekla viza i nisu mogli da rade u restoranu, setili su se Milana i Dragice i preporučili su ih svojoj gazdarici. Milan se tako zaposlio u kuhinji, a Dragica u bifeu. Kod frau Veber radili su devet meseci, a onda su jednu sezonu ostali kod kuće. Naredne godine ponovo su otišli u Davos. Milan je radio na grilu u restoranu, gde je posle šest godina dobio i B vizu. U Cirih su se preselili 1981. godine. Milan se zaposlio kao bagerista, potom je menjao nekoliko poslova, a supruga se zaposlila u bolnici.

Dragica injen ljubimac

Još nisu potpuno napustili Švajcarsku, ali više vremena provode u domovini.
– Pre nego što smo otišli u inostranstvo bavili smo se poljoprivredom. Mnogo je bolje što smo se odlučili za taj korak, jer nismo imali poljoprivrednu mehanizaciju. Posle smo od devizne ušteđevine kupili mehanizaciju i opremu, ali oko 14 hektara zemlje već godinama izdajemo pod zakup. Ulaganja su velika, posao je težak, posebno za mene jer sam operisao kičmu, a zarada je neizvesna – kaže Milan.
Dragica i Milan imaju sinove Slavoljuba i Miroljuba, koji sa svojim porodicama žive u Cirihu. Imaju četvoro unuka. Švajcarska im se sviđa i zbog toga što je pravno uređena i čista zemlja u kojoj svi poštuju zakon. Zna se šta se ne sme i niko to ne čini.