Da umetnost ne poznaje granice, a ni nacije, već samo jezik prijateljstva među narodima, dokazale su izložbom dve vajarke, Italijanka Beti Gobo i Srpkinja Marija Marković, o čijem su zanimljivom upoznavanju u Veneciji “Vesti” nedavno pisale.
Ovom prilikom su se dve umetnice našle na izložbi “Rađanje”, koju je organizovalo udruženje Tavoloza Trevigiana u predivnoj Crkvi Svetog Martina u Kastelbrandu u Ćizonu di Valmarino.
– Svake godine ugošćujemo prijatelje vajare, kako domaće, tako i strane, one koji uživaju međunarodnu slavu, uvek različite, a ove imali smo veliku čast da to bude srpska vajarka Marija Marković iz Beograda. Počastvovana sam, zaista, što je bila sa nama. Marija je donela skulpturu od terakote, kojom je sve prijatno iznenadila: osmesi dvoje dece koja veselo puze po zemlji, prenose poruku poverenja i nade za čovečanstvo, istinsku snagu novih generacija, želju da se grabi napred, da se izbavimo iz katastrofalne situacije koju sada proživljavamo. Deleći najlepši trenutak u godini, kao što je Božić i ovo dragoceno mesto gde se sve održavalo – Crkva San Martino u Kastelbrandu čini da se ponovo osećam kao dete i ponovo proživim tu magiju i taj trenutak razmene prijateljstva i bratstva; da budemo zajedno i ujedinjeni, za mene je veoma važno, jer se srce hrani ljubavlju i puni najhumanijim osećanjima – rekla je Beti Gobo.
Podsetimo, Betina skulptura “Anđeo mira” nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu. Nju je doneo italijanski pijanista i dirigent Đorđo Sini, u novembru 2021. godine, kada je na Kolarcu, pred beogradskom publikom, u prepunoj sali, nastupao sa vojnim orkestrom “Binički”.
Ratni užasi
Skulptura koju je Beti Gobo napravila predstavlja uspravnog anđela visine oko 50 centimetara, koji korak po korak ide ka bratstvu, ljubavi i sjedinjenju naroda.
– Neka vas taj moj anđeo čuva od sećanja na “Milosrdnog anđela” koji vam je samo zla naneo. Zaista sam počašćena što je tamo gde mu je, ponavljam opet, pravo mesto. Ali mi, obični smrtnici, smo nemoćni da se borimo protiv takvih ratnih užasa. Jedino što nam preostaje jeste da se borimo umetnošću. Zastrašujuće scene sa malih ekrana ledile su nam krv u žilama, a ratni prizori se, nažalost, i sada ponavljaju. Srbi su narod za poštovanje i imaju moj najdublji naklon. Dostojanstvo je vaša najjača osobina. Od vas to možemo da učimo – pričala je u martu 2022. Beti za “Vesti”.
Marijino oduševljenje
Izložbom u Crkvi Svetog Martina i prijateljstvom sa Beti Gobo oduševljena je i Marija Marković.
– Imala sam zadovoljstvo da učestvujem na izložbi. Bila mi je izuzetna čast da upoznam članove ovog udruženja, ljude pune entuzijazma i posvećenosti umetnosti, čija toplina i profesionalnost ostavljaju snažan utisak. Posebnu zahvalnost dugujem Beti Gobo, koja me je srdačno pozvala na ovu izložbu. Naše prijateljstvo od prvog trenutka bilo je prirodno i inspirativno, kao da se poznajemo godinama. Nadam se da će ovo biti tek početak divne saradnje i da ćemo zajedno raditi na još mnogim projektima u budućnosti i potvrdićemo da umetnost ne poznaje granice, ruši sve barijere i predrasude i da samo ujedinjeni možemo da se borimo protiv nasilja svih vrsta, jer ne možemo da prihvatimo svet ovakav kakav je sad. Ovo iskustvo za mene je bilo i emotivno i profesionalno dragoceno, obogaćeno izvanrednom prezentacijom profesora Serđa Favota i dirljivim muzičkim nastupom maestra Đorđa Sinija. Zahvalna sam na prilici da budem deo ovako posebnog događaja – otkrila je naša vajarka.
I drvo ima dušu
Čitaoci “Vesti” znaju da Marija Marković, akademska vajarka, drvetu daje dušu, a duše vešto pretvara u drvo, pa se ne prepoznaje magija transformacije i prelaska iz jednog oblika u drugi, iz jedne dimenzije u drugu. Drvo je njena sudbina, njena strast, umeće, ljubav, njen saveznik. Marija je, poneta svojim talentom, naoružana mladošću, dospela u Veneciju, grad zaljubljenih, grad mostova i galebova, grad sanjarenja i grad u kome je katedrala Santa Maria della Salute izgrađena drvenom građom naših šuma. Nije slučajno došla u Veneciju, naša ambasadorka kulture, nevidljive niti koje je vezuju za taj grad postoje.