Zajednički dele naklonost prema velikim platnima. Obojica potiču s prostora nekadašnje Jugoslavije. Akademski su slikari, a u Australiji se druže i izlažu 20 godina.
Sava Manojlović iz Sidneja i Simo Novaković iz Melburna rešeni su da novom, zajedničkom izložbom, zakazanom za 11. mart u Melburnu, pokušaju da stave tačku na izolovanost poslednjih godinu i više dana, i skrenu pažnju na ono što smo možda zaboravili – umetnost.
Sava Manojlović kaže da se od početka korone ništa ne dešava.
– Čim ne možete da se okupljate, ne možete ni da izlažete. Kad sam se čuo sa Simom, pre par meseci, predložio sam da uradimo bar nešto, da ovako više ne ide – kaže Sava u razgovoru za “Vesti”.
Međutim, izložba zakazana za februar, morala je da se odloži za početak marta. Zato ne treba da čudi što smo naše sagovornika upitali da li od umetnosti može da se živi.
Sava je mišljenja da su s ekonomskom krizom 2008. nastupili teško dani za umetnost, a kad se učinilo da se situacija menja, nastupila je pandemija. Zato se danas vrlo teško živi od umetnosti.
Međutim, Simo Novaković kaže da je njemu kao umetniku dobro.
– Dok se ne oslobodiš predrasuda o životu, onda je ne teško, nego nezamislivo biti bilo šta od onoga što bi željeo da budeš. Jer se uvek okrećeš prema opstanku. A u zamenu za ovo, gubiš ono. Dobijaš komfor, stil života, auto, cipele, kravatu, ali gubiš dušu. Sve ono zašto si došao na ovaj svet – naglašava Sima.
A i jedan i drugi umetnik ostali su dosledni sebi i nakon izlaska sa akademija.
– Umetnik si samo kad stvaraš. Škola, specijalno akademija, usmerava, čak bi se moglo reći u pogrešnom smeru. Jer ukida slobodu, koju čovjek donosi sa sobom, da bi na njeno mesto postavio formalnosti koje su određene institucijom. Ako slepo pratiš akademski način onda si izgubljen. Kad izađeš napolje, to nikome ne treba – objašnjava Simo, koji je prve dve godine akademije završio u Sarajevu, a sledeći tri u Beogradu.
– Mislim da je u 90 dosto slučajeva dobro da se prođe ta baza, mislim na akademiju. Imate prilike da se upoznati sa različitim predmetima i tehnikama, tako da je jedno opšte znanje, definitivno, dobro. Ali, opet se posle vraćamo na rad. Od mojih klasića, njih 25 ili 30, nisam ni za jednog čuo da radi ili izlaže. Sve zavisi od čoveka. Da li ima nagon za rad, ili ne – naglašava Sava Manojlović, koji je akademiju završio u Sidneju.
Upravo je Sava, nakon završene akademije obilazeći galeriste shvatio da nije spreman da se odrekne svog načina rada, zarad bolje prodaje slike u galerijama.
– Ostao sam dosledan sebi i nisam podlegao komercijalnim, galerijskim zahtevima. Ja sam radio ono što radim, a ne ono što bi dobro prošlo. I rekao sam ostaću takav kakav sam. Naravno, svi se mi pomalo vremenom menjamo, i ako ste istraživač sigurno ćete otići u neku temu, ili neku drugu tehniku, to je normalno – priča Sava.
Simo Novaković čak i kad radi slike po narudžbini, kaže da ostaje svoj.
– Isključiš iz misli da je narudžbina i radiš za sebe. To je inače jedan od mojih zahteva ako radim po narudžbi – naglašava on.
Dolazeći iz Engleske u Australiju, Simo je pre više od 20 godina, morao nakon završene akademije da se ovde, kako kaže, preobrazuje.
– Moraš da shvatiš da one vrednosti koje si ostavio tamo, nisu iste vrednosti koje se neguju ovde. Mada u principu, u umetnosti ono što čovek radi iste su vrednosti, ali pristup umetnosti u Australiji i u Engleskoj, gde sam živeo, ili u Beogradu ili Sarajevu, sasvim je drugačiji. Odnos ovdašnje umetničke spontanosti i tamošnje akademske skučenosti se sukobljavaju. Naučio sam da potvrdim kad i kako jesam umetnik – ističe Simo.
S druge strane, Sava koji je u Australiji više od 30 godina, smatrao je ovaj prostor malim, i pre dve godine je rešio da više izlaže u Evropi.
– U Sankt Peterburgu, gde sam izlagao, bio sam fantastično primljen. I to u gradu koji ima samo 5.000 slikara koji su članovi udruženja. Za poslednjih godinu i nešto dana, osvojio sam oko 14 različitih nagrada u Rusiji. U Australiji zaista morate da budete izuzetno poznati da bi se na vas obratila pažnja – ističe Sava.
On dodaje da mu je najomiljenija tehnika ulje, i da platno mora da bude veliko. Baš kao i kod Sime. I dok se na Savinim slikama prepoznaju neke poznate teme kao što su “Kosovka devojka“, Simo na svojim slikama istražuje ljudske “fiks“ ideje.
– Slikam ljudske figure i bikove. Čovek ima “fiks“ ideje, da kontroliše ženu koja to nije ili da kontroliše bika koji nije živ, nego je skulptura. To su pokreti, vibracije, boje koje dočaravaju, a posmatrač dovršava sliku u svojoj glavi. Što veću stvar porobi, čovek misli da je snažniji, a u stvari nije. Snažniji si saamo onoliko koliko sebe daš nečemu, jer si tad potpomognut i podržan bogom i univerzumom – objašnjava Simo.
Izložba u Sanšajnu
Simo Novaković kaže da se mnogi umetnici “gube“ kada treba organizovati izložbu.
– “Gube“ se zbog ega, neodlučnosti, neinformisanosti, neiskustva i umišljenosti. Izložba nije samo da zakucaš dva eksera i postaviš slike. Neko treba da ima “žicu“ kako se to radi, posebno kada se radi o izložbi više umetnika. Ali ako staviš dve slike jednu pored druge, koje tematski ili energetski sudaraju, onda rušiš doživljaj. Posmatrčć onda nijednu ne može da doživi kako treba. Treba napraviti balans umetničkih dela – ističe Simo.
Sava, pak, smatra da je Melburn najtopliji grad u Australiji za virtuelnu umetnost, posebno za slikarstvo i skulpturu. Otuda i izložba ova dva umetnika u Melburnu, 11. marta od 18.30, Baldwin Avenue, Sunshine North.
Inspiracija i uspeh
– Desi se da nemaš inspiraciju ako si nepovezan sa suštinom i opsednut svakodnevicom, opstankom. U tebi gori želja da radiš, ali zbog iscpljenosti od življenja, kad dođeš ispred platna, ne znaš šta da radiš. Zato što je energiju pojeo opstanak. Ili, možda i nisi umetnik. Uspeh je da ti u svakom trenutku možeš da radiš ono što želiš, a da svako hoće – ističe Simo Novaković.
Atelje u Krčedinu
– Imam već deset godina atelje u Krčedinu. I ideja mi je bila da pola godine provodim tamo, a drugu polovinu u Australiji. Za sada sam odustao od toga. U Sidneju sam, radim i čekam bolje dane. Prošle godine sam odložio izložbu u Moskvi i jednu u Solunu. Sada idu neke grupne izložbe u Rusiji, i neke virtuelne izložbe. Mislim da to nije ambijent za umetnost, ali, možda bolje išta nego ništa – objašnjava Sava Manojlović, koji iza sebe ima više od 30 samostalnih izložbi i bezbroj grupnih izlaganja.
