Na dvadesetak kilometara od Valjeva, okruženo prelepom prirodom, nalazi se selo Oglađenovac koje je od 2019. godine postalo mesto okupljanja likovnih stvaralaca spremnih da ovom selu udahnu duh umetnosti. Sve je počelo kad su slikarke Spomenka Alečković, iz nemačkog Ofenbaha na Majni i Milijana Juca Jovanović iz Rume, koje su rođene u Oglađenovcu, odlučile da u zgradi izdvojenog odeljenja napuštene osnovne škole “Milovan Glišić” naprave legat i njemu zaveštaju svoje radove. Ideju su sa oduševljenjem prihvatili Skupština grada Valjeva, rukovodstvo OŠ “Milovan Glišić” iz Kamenice i lokalni sveštenik Grozdan Gajić. Tako su udruženim snagama pre svega umetnica, ali i direktorke škole Danijele Marković, opštinskih vlasti, seoske i crkvene zajednice, osvežene prostorije škole koja nije bila u funkciji više od 10 godina. Dve učionice su postale izložbeni prostor čije zidove krase najlepša dela ove dve umetnice.
Tako ovo malo selo ima priliku da pored prelepih prirodnih pejsaža, izvora mineralne vode, putnicima namernicima ili onima koji s razlogom dolaze, ponudi kulturno-umetnički sadržaj. Prota Grozdan Gajić sa lokalnim kustosom uz veliko zadovoljstvo svake nedelje posle liturgije u lokalnoj crkvi otvara vrata galerije i vodi zainteresovane kroz ovaj jedinstven umetnički prostor.
Izložba i u dvorištu
Ove godine Spomenka i Milijana su pozvale nekoliko kolega iz Srbije i dijaspore da budu učesnici umetničke kolonije u divnom prirodnom okruženju, slikaju, crtaju, vajaju i urađena dela ostave u galeriji i dvorištu škole. Učesnici kolonije bili su Branko Mišković, vajar iz Beograda, Ljiljana Vojvodić, vajarka iz Rume, Sava Bukinac, slikar-grafičar iz Frankfurta na Majni, prof. dr Petar Hatvik, vajar iz Frankfurta, Darva Gabor, vajar iz Mađarske, Milan Đurić, slikar-grafičar iz Budimpešte i Spomenka i Milijana. Kolonija je bila orjentisana na vajarstvo, a vajari i slikari iz Srbije, Nemačke i Mađarske su izradili skulpture od kamena, drveta, gline, betona, vajarske smole i instalacije od starih predmeta i otpadnog materijala. Učesnici su radili po svom izboru, a skulpture su trajno izložene u dvorištu škole.
Završna svečanost i prezentacija dela upriličena je na dan seoske slave Svetog Prokopija. Umetnici su u školskom dvorištu priredili prezentaciju radova, prigodan program su izvele učenice OŠ “Milovan Glišić” iz Kamenice. U okviru programa Udruženje žena za tradiciju je ponudilo stara srpska jela koja se danas retko nalaze na našim trpezama.
Divan gest
Umetnici ističu da su počastvovani pozivom i da su rado prihvatili učešće u koloniji.
– Za mene kao slikara-grafičara vajarska kolonija predstavlja izazov i priliku da se oprobam u novoj umetničkoj tehnici, pri čemu sam dobio punu podršku kolega kojima je vajanje primarna delatnost. Posebna mi je čast da u ovom tipičnom srpskom selu ostavim lični pečat i nadam se da će moj rad zajedno sa delima ostalih umetnika oplemeniti ovo divno okruženje – kaže za “Vesti” Sava Bukinac, diplomirani slikar-grafičar iz Frankfurta na Majni.
Milan Đurić, slikar-grafičar iz Budimpešte veruje da kolonija ima lepu budućnost.
– Sarađujem godinama sa Spomenkom koja je učestvovala na manifestacijama koje mi organizujemo u srpskim sredinama u Mađarskoj, a ovaj legat je divan gest – ističe Đurić.
Oduševljen ljudima
Peter Hatvik je vajar i učestvovao je u mnogim kolonijama širom sveta. Oduševljen je Valjevom, ljudima, predivnom prirodom u Oglađenovcu, hranom. Radio je u kamenu koji je specijalno za njega donet iz Šapca.
– Mnogo me je obradovao poziv da ovde dođem kao član Udruženja likovnih umetnika Vestkunst Frankfurt Nid čiji je je Spomenka predsednik. Posebno sam srećan što će moja skulptura ostati u ovom prostoru i što će svako moći da je pogleda. Umetnost je nešto što na univerzalan i harmoničan način spaja sve ljude. Umetnost stvaraju kreativni ljudi koji imaju otvoreni um i spremnost da svoja osećanja, maštu i iskustvo iskazane u umetničkim delima podele sa svima – ističe Hatvik.
Poklon budućim generacijama
A odakle ideja o osnivanju legata u Oglađenovcu? Milijana – Juca Jovanović je bila đak škole u rodnom selu u kojoj je započela karijeru i bila učiteljica Spomenki Alečković. Njihovi umetnički i životni putevi posle mnogo godina su se opet ukrstili. Spomenka kaže da je ideja potekla od Milijane posle tog susreta.
– Namera nam je bila da ponovo oživimo školske prostorije za koje nas vezuju uspomene iz detinjstva i mladosti. Želele smo da u našem selu i našoj školi ostavimo svoja dela koja će biti stalno izložena upravo na mestu koje je obeležilo naš život. Prostor koji smo uredili omogućava da se u njemu održavaju umetničke radionice za decu i odrasle, kolonije, pesničke večeri i druge manifestacije kulturnog sadržaja. U tu svrhu smo osnovale Udruženje za umetnost i tradiciju Mali korak Oglađenovac, čiji članovi aktivno učestvuju u organizaciji svih manifestacija – navodi Spomenka.
Milijana dodaje da zbog epidemije korone u prethodne dve godine nisu mogle da realizuju sve planove u vezi sa legatom.
– Zamisao da kroz različite umetničke i kulturne sadržaje oživimo ne samo prostor stare škole već i ceo Oglađenovac nismo uspele u potpunosti da ostvarimo. Zato smo ove godine sa posebnim elanom pripremile vajarsku koloniju kao podsticaj za razvoj ove sredine. Želimo da žitelji Oglađenovca osete da smo i dalje deo njih, da nisu zaboravljeni i skrajnuti. Odlučile smo da naša likovna dela ostanu ovde odakle smo potekle kao naš poklon selu i budućim generacijama.
Priroda inspiriše
Ljiljana Vojvodić, vajarka iz Rume, svoju karijeru posvetila je pedagoškom radu sa učenicima gimnazije.
– U vreme raspusta sam učestvovala u kolonijama, što mi je omogućavalo i da se bavim vajarstvom u praksi. Kolonije volim jer su raskrsnica ideja, razmena sa drugim umetnicima, a radovi koji nastanu kao plod imaginacija oplemenjuju prostor. Za mene je ova kolonija značajna zbog susreta sa kolegama, razmene ideja i nadahnuća za buduće radove. Posebni me inspiriše sredina u kojoj radimo, pravo srpsko selo sa prelepom prirodom, pa sam se rado odazvala ideji da svojim radom dam umetnički doprinos ovoj sredini.
Aktivna u srpskoj zajednici Nemačke
Spomenka Alečković je diplomirala grafički dizajn na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu. Od 1992. godine živi i radi kao slobodan umetnik u Ofenbahu. Izlagala je u Njujorku, Londonu. Parizu, Prinstonu, Frankfurtu, Helsinkiju, Stokholmu, Budimpešti, Temišvaru, Lajpcigu, Minhenu, Kelnu, Štutgartu, Beogradu i Sarajevu. Aktivan je član srpske zajednice u Nemačkoj, član je UO Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta. Predsednik je nemačkog Udruženja likovnih umetnika Vestkunst Frankfurt Nid . Dobitnica je brojnih nagrada. Njeni radovi nalaze se u privatnim kolekcijama i muzejima u Frankfurtu, Prinstonu, Beogradu, Zemunu, Sarajevu.
Poklanja radove
Milijana – Juca Jovanović je diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Slikanjem se bavi gotovo celog života i imala je više od 20 samostalnih izložbi i izlagala na brojnim grupnim izložbama u Rumi. Novom Sadu, Beogradu, Šapcu, Parizu. Budimpešti i Frankfurtu. Dobitnik je i nekoliko značajnih likovnih priznanja. Učestvovala je na preko 90 likovnih kolonija i veliki broj svojih radova poklonila je u humanitarne svrhe. Član je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine i udruženja Ras art. Za svoj rad dobila je Oktobarsku nagradu grada Rume 1990. godine.
