"Svi proizvodi koji su pod ruskim embargom mogu da se isporuče u banke hrane, Crvenom krstu, Karitasu i manjim dobrotvornim organizacijama. Princip je prost – svaka prijava viška hrane biće prihvaćena, međutim, ta hrana ne može opet da se vraća na tržište ni da bude objekt trgovine. Na taj način siromašni mogu da dobiju oko 10 odsto hrane koja je trebalo da bude izvezena u Rusiju", kazao je Savicki televiziji TVN24.
Po oceni Savickog, konačni gubici i posledice ruskog embarga na poljoprivredne proizvode iz zemalja Evropske unije koje je Moskva uvela kao uzvratnu meru za sankcije Unije, moći će da se procene tek marta iduće godine.
"Prisutni smo na mnogim tržištima, imamo fitosanitarne i veterinarske dozvole, međutim, deo izvoznika je plasirao proizvode pre svega na ruskom tržištu zato što je blizu", kazao je Savicki.
Ministarstvo privrede je još dok je očekivao ruske kontrasankcije, izdvojilo perspektivna tržista na kojima će pomagati promociju poljskih proizvoda. Pored Dalekog istoka, Vlada će pomoći traganje za poslovnim partnerima i na Zapadnom Balkanu, a među 11 prioritetnihzemalja za saradnju je Srbija.
Varšava je apelovala na američku administraciju da više otvori tržište SAD za poljske jabuke, i da pojednostavi deo tehničkih procedura za odobravanje uvoza voća i povrća iz Poljske u SAD.
Poljski privrednici pokrenuli su inicijativu da Vlada ukloni domaće poreske barijere, da bi preduzeća u Poljskoj mogla da jabuke ponude svojim zaposlenim, a da se to uračuna u troškove preduzeća i tako pomogne domaće voćarstvo.
