Umesto pravde, oni su ovih dana dobili presudu kojom su kažnjeni sa po tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana i obavezu da plate sudske troškove u ukupnom iznosu od 1.500 kuna.
Sud u Strazburu farsa– Naša žalba Sudu za ljudska prava u Strazburu je odbijena, rečeno nam je da više nemamo pravo žalbe ovom sudu, da će naši akti biti uništeni i da se tim povodom ne obraćamo ovom sudu. |
Sud im je izrekao ovakve kazne jer su u avgustu ove godine ušli u svoju kuću u Vodicama kod Šibenika i rekli naslednicima Branka Marića da su došli u svoje i da žele tu da ostanu. Tada je pozvana policija i Tomaševići su bez ikakvih incidenata napustili svoju otetu kuću, proveli nekoliko sati u istražnom pritvoru, a onda je usledila tužba Marića zbog "ulaska u kuću bez dopuštenja vlasnika".
Da bi uložili žalbu na presudu suda u Šibeniku morali su na brzinu da otputuju iz Novih Banovaca kod Beograda gde žive Mirjana i Momčilo, a iz Minhena je došao sin Alen.
– Moji roditelji su nadležnima u Šibeniku ostavili adresu u Novim Banovcima, a ja moju adresu u Minhenu. Presuda nam je poslata na adresu u Morpolači gde niko ne živi, nego povremeno neko od rodbine pokupi poštu. Ostao nam je samo jedan dan od ukupno osam dana za žalbu i zbog toga moramo hitno u Vodice – kaže Alen Tomašević pre puta u Hrvatsku.
On dodaje da je i slanje sudske presude na adresu gde niko od njih ne živi deo scenarija koji traje skoro dve decenije po kome treba legalizovati otimanje kuće koju su roditelji sagradili kreditima i pripremili da primaju turiste i od toga žive u penziji. Pored ulaganja žalbe na presudu, Alena Tomaševića očekuje još jedan sudski postupak u Šibeniku.
Dovedeni do očaja– Posle 20 godina uzaludne brobe za svoju otetu imovinu, mi smo dovedeni do očaja. Dajući izjavu istražnom sudiji rekao sam da smo mi nomadi u Hrvatskoj, nemamo ništa svoje jer nam je sve oteto. Kuću u Vodicama su nam oteli Marići, a u njihovu kuću u Kninu uselile su se izbeglice iz Bosne i Hercegovine. Pitao sam sudiju: Gde je naša kuća? |
Marići im oteli kuću
– Od 2009. godine sam porodici Marić, koja nam je otela kuću, poslao nekoliko hiljada dopisnica kojim sam im poručivao da su nam oteli kuću i upropastili živote, da nikada nećemo odustati od borbe za svoje i pravdu. U dopisnicama sam im poručivao da će jednom morati izaći iz naše kuće jer su u njoj samo privremeno. I zbog toga su me tužili i čeka me sudski spor – dodaje Alen Tomašević.
Muka Tomaševića, kako su "Vesti" već nekoliko puta pisale, započela je u vreme raspada bivše Jugoslavije i pripreme rata u Hrvatskoj, kad su pokušali da izvrše zamenu kuće u Vodicama kod Šibenika sa Brankom Marićem koji je imao kuću u Kninu. Potpisali su i predugovor o zameni, ali nikada i zvanično overen ugovor o zameni. Čak su Momčilo Tomašević i Branko Marić obećali jedan drugome da će se, kad prođe rat, svako vratiti u svoju kuću, a predugovor će biti osnova za dokazivanje da nije bilo uzurpacije tuđe imovine.
Dok su Tomaševići u zamenu dali kuću na tri sprata sa 14 soba, devet kupatila, pet kuhinja i sve opremljeno za prihvat turista, Branko Marić je u Kninu imao mnogo manju, nedovršenu kuću koja se nalazila na zemlji nekoliko vlasnika s nerešenim imovinsko-pravnim odnosima. Kada je krenuo rat u Hrvatskoj i proterivanja Srba, Branko Marić je provalio u kuću Tomaševića u Vodicama i od tada u njoj žive njegovi potomci. Za to vreme Tomaševići su umesto u kući Marića u Kninu završili u Novim Banovcima kao izbeglice.
Iako je na nedvosmisleno reč o otimačini, oni uporno već dve decenije pokušavaju da vrate svoju imovinu u Vodicama kod Šibenika.
Političari u Srbiji ćute
– Mi smo klasičan primer kako se pojedinac bori protiv jednog sistema koji uporno ignoriše činjenice i istinu. Iza sudskih odluka hrvatskog pravosuđa stoji politika i oni 20 godina ne odstupaju od svojih ideja i plana kako se rešiti Srba, čak stoje iza svih zločina i proterivanja srpskog stanovništva. S druge strane, iza nas koji se borimo za svoju imovinu, istinu i pravdu ne stoji niko. Političari u Srbiji kao da se stide da i pomenu naše probleme u pregovorima sa Hrvatskom, oni nemaju petlju da nekom nešto kažu konkretno u lice. S druge strane, desetine hiljada izbeglih Srba iz Hrvatske osećaju se napuštenim, pa nije nikakvo čudo što nema rezultata u borbi za naši imovinu, za istinu i pravdu – s ogorčenjem govori Alen Tomašević.
Umesto da konačno sudovi uvaže njihove argumente i vrate im otetu kuću, Tomaševići su kažnjeni sa tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana i obavezu plaćanja sudskih troškova od 1.500 kuna. Iako su ubeđeni da će žalba na presudu doživeti istu sudbinu kao i pravda vise puta do sada, ne odustaju od borbe za svoju teško stečenu imovinu