Od sredine jula maltene nema dana bez slavlja u organizaciji domaćina iz dijaspore. Stari dobri običaji se vraćaju u maticu, reklo bi se makar po onome što su zabeležili reporteri "Vesti".
Svako od 34 sela ove opštine imalo je makar jednu proslavu dnevno u periodu dok smo boravili u Petrovcu. Ipak, izdvojili smo slavlje Emila i Dobrile Đorđević iz Pariza. Oni su u poznatom restoranu Gornjački dvor, na dvadesetak kilometara od grada, sa 400 zvanica iz inostranstva, Petrovca, Svilajnca, Despotovca, Bora, Velikog Gradišta i Velike Plane, proslavili punoletstvo svog jedinca Aleksandra.
– Da mi je neko pre nekoliko godina rekao da ću 18. rođendan slaviti u otadžbini, nasmejao bih se, ali kako se punoletstvo približavalo, tako sam bio sve sigurniji da prava proslava može da se priredi samo u zavičaju mojih roditelja, u Petrovcu na Mlavi – kaže Aleksandar na čistom srpskom jeziku s francuskim akcentom.
Zdravica uz specijalno vino– Kada se Aleksandar rodio, slavio sam deset dana i potrošio svu ušteđevinu koju smo supruga i ja stekli. Tada sam kupio 12 kartona najskupljeg francuskog vina, u specijalnim, ručno izrađenim flašama, koje sam zapečatio i danas sam sve te boce otvorio da uz to specijalno piće održim zdravicu svom sinu jedincu – kaže ponosni otac. |
Rođendan je slavio i u Parizu sa svojim najboljim drugarima s fakulteta, koji potiču iz raznih evropskih zemalja.
– Ipak, pravo slavlje je ovo u Srbiji, gde su moji koreni. Samo se ovde u Petrovcu peva, igra i luduje do zore i do iznemoglosti – kaže slavljenik, jedan od najboljih studenata privatnog univerziteta u Parizu, koji je, kako i dolikuje dobrom domaćinu, sve goste dočekivao ispred restorana.
Uz vesele stihove "Dobro došli, dragi gosti, zapevajmo od radosti, došao je i taj dan, osamnaesti rođendan…", ponosni roditelji Emil i Dobrila su sve goste pratili do ranije utvrđenih mesta za sedenje i, kako tradicija i običaji nalažu, sa svima nazdravljali, a i u kolo se hvatali. Nasmejani gosti nisu štedeli dok su čašćavali muziku, baš kao ni domaćini koje je ovo slavlje koštalo više od 30.000 evra. Ređale su se pesme u Aleksandrovu čast. Uz orkestar Novice Nikolića Patala, prisutne su zabavljali Zvezde Granda Aleksandra Bursać i Andreana Čekić i iskusni štimung majstor Radiša Trajković Đani. Oko popularnog pevača su se svi vrzmali i tražili da im peva na uvo, a Đaniju nije bilo ništa teško.
– Ispunila mi se najveća želja da sin upiše studije, kao ekonomista neće se mučiti poput mene. Žarko smo želeli da proslavimo njegovo punoletstvo onako kako dolikuje – bogato i veselo, da počastimo drage rođake i prijatelje – kaže ponosni domaćin slavlja Emil Đorđevići dodaje da je za 18. rođendan svom jedincu hteo da pokloni novi model poršea, ali slavljenik je to odbio.
Od ćevapa do papaje– Aleksandar nije hteo standardni meni, a suprug i ja smo ga podržali. Gostima smo ponudili bogato predjelo: 50 kg suhomesnatih proizvoda, šunke i svega ostalog, 15 kg sira, isto toliko kačkavalja, osam kilograma kajmaka. Umesto sarme, punjene paprike i uobičajenog pečenja na trpezi je bio roštilj. Na roštilj je otišlo 200 kg pilećih bataka i belog mesa, 500 kg svinjskog i 50 kg junećeg mesa. Za ljubitelje voća na tri velika stola smo postavili posluženje od dvadesetak kilograma banana, isto toliko mandarina i pomorandži, stotinjak kilograma lubenica i isto toliko kilograma dinja. Nismo zaboravili ni na mango i papaju – opisuje Dobrila. |
– Zašto bi tata i mama bacali pare na auto, koji mi ne treba i koji neću voziti? Rekao sam roditeljima, ako već žele da izdvoje toliku sumu za kola, da mi poklone dva stana, koja ću izdavati i od toga se izdržavati dok ne završim magistraturu i postdiplomske studije – kaže Aleksandar, koji je bio obasut brojnim poklonima – kovertama s evrima, dukatima, pićem…
Pošto je gledao svog oca, građevinara, kako je mukom sticao imetak i borio se kao lav da opstane u ovom teškom poslu, odlučio je da se kroz život probija sa diplomom u ruci.
– Iako smo odustali od poršea, poštujući želju svog sina, naručili smo tortu tešku 40 kilograma u obliku ovog automobila i to u omiljenoj Aleksandrovoj boji – plavoj. Nama kao roditeljima bilo je najvažnije da se proveselimo sa prijateljima i rođacima koji su stigli sa svih strana sveta – kaže Dobrila, priznajući da je imala tremu, u želji da svetkovina protekne u najboljem redu.
Roditelji su uživali gledajući kako njihov naslednik kiti evrima orkestar i pevača. U kolo su se hvatali i mladi i stari, igralo se i pevalo sve do svitanja. Grmelo je i u restoranu, a i napolju je sevalo i pljuštalo. Niko od gostiju nije mario za meteorološka upozorenja o poplavama u Istočnoj Srbiji, jer je ovo bilo slavlje za pamćenje u svakom pogledu.
– Šta da kažem na rastanku, osim da upravo počinje pesma koju sam naručio: "Bacam pare i ne žalim, zaradiću bože zdravlja, svom detetu punoletstvo pravim, nek se pije, nek je slavlja… – rekao nam je Emil Đorđević, ispraćajući nas sa proslave punoletstva svog jedinca.
