Građanski rat, izolacija i vojna diktatura pretvorili su nekadašnju Burmu u jednu od najsiromašnijih zemalja sveta, pa se stanovništvo okrenulo proizvodnji opijuma s takvim uspehom da je Mjanmar postao drugi najveći proizvođač (Avganistan je prvi) tog glavnog sastojka heroina.
Veliki deo Mjanmara, pogotovo planinske predele na severu, kontrolišu razne gerilske i paravojne grupe. Duž kinesko-mjanmarske granice, gde je heroin lako dostupan, a broj narkomana poprima šokantne razmere, trgovci u prodavnicama počeli su da vraćaju igle umesto sitniša.
Mjanmarska valuta kjat toliko je uništena inflacijom da svi radije koriste papirnate cigarete, slatkiše ili igle umesto sitniša u vidu hrpe bezvrednih novčanica.
Na severu Mjanmara heroin je svima dostupan. Nudi se i na zelenim pijacama, odmah pored voća i povrća. Doza košta jedan dolar.
Ulice i polja zasejani su odbačenim iglama, a u internet-kafićima vise natpisi koji upozoravaju goste da ne smeju da se drogiraju dok sede za kompjuterom.
Lokalna udruženja procenjuju da je 80 posto mladih u saveznoj državi Kačin zavisno od opasne droge.
"Tu gde mi živimo policija retko zalazi, pa ljudi sami donose i provode zakone", kaže Ešter, osnivačica udruženja za borbu protiv narkomanije Kačinu.
"U mnogim selima svaka kuća ima bar jednog zavisnika. Svi smo doživeli lične tragedije. Moj muž i sin takođe su se navukli na heroin i prodali sve što su mogli, čak i džakove sa zalihama pirinča", kaže ona.
Narkomani koji žele da se izleče mogu da dobiju pomoć samo u logorima koje vode razne crkve. Logori su duboko u džungli, a zavisnike leče tako što ih prvo zaključaju u kaveze dok ne prežive apstinencijalnu krizu. Ako ih ne bace u kavez, zavisnici pobegnu i traže novu dozu, kaže bivši narkoman Džejms Nev.
"Ceo svet je zamagljen. Boli te čak i dodir povetarca na koži. Sve ćeš uraditi za drogu", opisuje Nev svoje iskustvo s apsitinentskom krizom i izlečenje u jednom takvom kampu.
