Ovog leta obilazeći turističke destinacije u Srbiji mogli smo da vidimo i da gotovo da nema reke ili jezera bez plastičnih flaša i drugog otpada.
Po najnovijem izveštaju Agencije za zaštititu životne sredine, od ambalaže upotrebljene na našem tržištu prošle godine 60 procenata je sakupljeno i ponovo iskorišćeno. Ipak, samo u prošloj godini oko 150.000 tona plastične, metalne i staklene ambalaže završilo je na deponijama i u prirodi.
Prošle godine na tržište Srbije plasirano je više od 370.000 tona razne ambalaže. Reciklirano je oko 220.000 tona.
– Svakako da ovo nije nešto čime ćemo se zadovoljiti i Srbija će u narednim godinama nastaviti da razvija reciklažni sistem, da unapređuje procenat reciklaže, ali takođe razmišljati o fundamentalnoj promeni sistema upravljanja ambalažnim otpadom, odnosno doneti definitivno odluku da li ići na depozitni sistem ili ne – navodi Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.
Dok država razmatra uvođenje depozitnog sistema koji omogućava da kupac dobije novac za ambalažu, Kragujevac je već dobio prvi reciklomat u Srbiji, gde se za ubačene flašice i limenke mogu dopuniti kartice za gradski prevoz i internet.
– Količina ambalažnog otpada koja završava na divljim deponijama definitivno zagađuje naš uživotnu sredinu i mi moramo maksimalno da se potrudimo da u narednom periodu edukujemo stanovništvo i da postavimo infrastrukturu i da sprečimo da ambalažni otpad odlazi na deponije. Samim tim što ambalažni otpad nije samo otpad, on je i određena vrsta sekundarne sirovine koja može da se preradi i ponovo iskoristi – ističe Violeta Belanović Kokić iz firme “Sekopak”.
Kristina Cvejanov iz Udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” navodi da Srbija reciklira 37,5 odsto plastične ambalaže.
– Najbolje rezultate imamo u reciklaži papira jer je to dominantan materijal u privredi, 99 odsto kartonske ambalaže iz privrede recikliramo – dodaje Kristina Cvejanov.
Nemamo postrojenja za reciklažu stakla i limenki, pa taj otpad izvozimo, a uvozimo upotrebljenu pet ambalažu i papir.
– Tržište sekundarnih materijala u Srbiji vredi između 300 i 400 miliona evra u toku jedne godine uključujući sve materijale, gvožđe, ali tih 300 miliona, ako napravite proizvod ili poluproizvod, onda je to 600 miliona. Preko 150 miliona evra dolazi na uvoz sekundarnih materijala – ukazuje Siniša Mitrović, rukovodilac Centra PKS za cirkularnu ekonomiju.
Procenjuje se da Srbija godišnje izgubi preko 100 miliona evra na sekundarnim sirovinama koje su bačene a mogle bi da se recikliraju.
