Okupljenim Srbima u Zejtinliku čika Đorđe je govorio i stihove Vojislava Ilića Mlađeg:
"Blago potomstvu što za njima žali,
jer oni behu ponos svome rodu!
Blago i njima jer su slavno pali,
za otadžbinu, kralja i slobodu!"
I osvrćući se na poslednji stih, Mihailović je vodio polemiku o tome da je život satkan na principima nepravde:
– Jedna trećina od cele vojske je poginula… Piše: “za slobodu“. Ima slobode za sve Srbe… Imamo milion izbeglica… Vidite, ima tu jedna velika greška. Jedna trećina poginula za slobodu, a nema slobode za sve Srbe… Zato treba da kažu sto puta hvala Srbima, a oni bacaju rakete i bombe… – zaključuje vitalni čika Đorđe.
Mihailović je potom pričao malo i o sebi – da slabije govori srpski jer mu je majka Grkinja, da su groblje najpre čuvali njegov deda Savo i otac Đuro, a da on nema sina da ga zameni – ima ćerku.
Bilo kako bilo, Đorđe Mihailović već više od pola veka brine o našim palim herojima, i Srbija i potomci poginulih na tome moraju da mu budu zahvalni – on čuva istinu o nama od zaborava.
