Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut upozorio je na opasnost zbog preterane izloženosti suncu, s obzirom na to da leti, u sezoni godišnjih odmora, građani više vremena provode napolju, pa su i više izloženi Suncu.
“U umerenim količinama, sunčanje je izvor zdravlja jer jača odbrambene snage organizma i povećava količinu kalcijuma u krvi i kostima stvaranjem vitamina D koji je od značaja za čvrstinu kostiju”, navedeno je u saopštenju Batuta.
Upozorava se da, s druge strane, preterano izlaganje sunčevim zracima nosi određeni rizik po zdravlje tako što oštećuje kožu, oči i imuni sistem.
Naglašavaju da, pored posledica u vidu sunčanice i toplotnog udara, prekomerna izloženost Suncu može negativno uticati i na zdravlje očiju i kože i dovesti do pojave katarakte, odnosno zamućenja očnog sočiva, koje dovodi do smanjenja vida i eventualnog slepila, opekotina i alergijskih promena na koži koje mogu biti različitog stepena i raka kože.
“U mnogim zemljama zdravstveni problemi povezani sa UV zračenjem su u porastu, naročito rak kože, a povećana izloženost UV zracima u tome svakako ima značajnu ulogu”, navodi se u saopštenju Batuta.
Ističe se da su, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2020. godini od malignih tumora kože obolele 2.533 osobe oba pola, a da je umrlo 205 osoba.
Iz Batuta savetuju građane da se pridržavaju saveta lekara kako bi bezbedno uživali na Suncu, odnosno da se informišu o indeksu UV zračenja.
“Što je UV indeks veći, veći je i rizik od oštećenja kože i očiju. Kada se prognozira UV indeks nivoa 3 ili više, neophodno je preduzeti mere predostrožnosti u pogledu zaštite od Sunca”, naglašava Batut.
Građanima se takođe savetuje da vreme provedeno na Suncu bude ograničeno u najtoplijem delu dana i da se izbegava boravak na Suncu u vreme kada su UV zraci najjači, odnosno u periodu od 10 do 17 časova.
Sunčanje je najbezbednije u ranim jutarnjim satima i pred zalazak Sunca, kada su sunčevi zraci kosi i kada je opasnost od oštećenja kože manja.
Iz Batuta dodaju da je potrebno skloniti se u hladovinu u vreme kada su UV zraci najjači i da zaštitna odeća, šeširi i naočare doprinuse zaštiti od štetnog uticaja UV zračenja.
“Od Sunca nas štite šešir sa širokim obodom i lagana odeća od prirodnih materijala svetlih boja koja pokriva Suncu izložene delove tela”, navodi Batut i dodaje da mokra majica pruža značajno manju zaštitu od UV zraka, a da naočari za sunce sa UVA i UVB filterom značajno smanjuju mogućnost oštećenja očiju.
Naglašavaju da su deca posebno osetljiva na UV zračenje i često provode mnogo više vremena napolju nego odrasli.
“Najveći deo sveukupne izloženosti UV zracima akumulira se u detinjstvu, kada je i najveći rizik od nastanka opekotina na Suncu. Izlaganje Suncu u detinjstvu značajno doprinosi nastanku raka kože kasnije u životu”, ukazuje se u saopštenju i ističe da bi zato roditelji trebalo posebno da povedu računa o zaštiti dece od UV zračenja.
Upozorava se da novorođenčad i mala deca do treće godine života treba uvek da budu u hladu.
U saopštenju se dodaje da prilikom odabira proizvoda za zaštitu od Sunca treba voditi računa da ima zaštitu od UVB i UVA zraka i da odgovara tipu kože.
“Za zaštitu dečije kože od Sunca treba uvek koristiti zaštitna sredstva sa najvećim faktorom zaštite (Sun protective factor SPF 50+)”, naglašava se u saopštenju Batuta.
