Srpska dijaspora iz Nemačke godinama podržava maticu slanjem doznaka, ali i deljenjem znanja, zahvaljujući projektu Nemačko-srpske razvojne saradnje “Stručnjaci dijaspore”. Posredstvom ovog programa koji sprovodi Deutsche Gesellschaft fYr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, uspostavljen je novi vid povezivanja dijaspore i matice od kojeg, kako kaže Marija Bogdanović, vođa programa “Migracije i dijaspora” i “Migracije i razvoj” u GIZ, Srbija ima višestruke koristi.
– Ljudi poreklom iz Srbije koji žive u Nemačkoj dolaze da prenesu svoja znanja kolegama u Srbiji. Uz podršku projekta mogu provesti između tri nedelje i tri meseca, sarađujući sa državnim institucijama ili organizacijama od javnog značaja, akademskim institucijama, privrednim komorama, organizacijama civilnog društva. Ova saradnja je oblikovana kao volontersko angažovanje, ali projekat pokriva troškove dolaska i boravka – objašnjava naša sagovornica.
Dosad je, prema njenim rečima, podržano 12 ovakvih angažovanja, a cilj tih aktivnosti jeste uključivanje dijaspore u održivi razvoj Srbije.
– Oni koji su poreklom iz Srbije, a borave u Nemačkoj i žele da podrže aktivnosti relevantne za razvoj matice mogu da se angažuju u nekoj od organizacija u Srbiji, u skladu sa svojim kompetencijama – objašnjava Marija Bogdanović, vođa dva programa u Srbiji, i dodaje da je poziv stalno otvoren.
Dosad su stručnjaci iz dijaspore sarađivali sa KBC “Bežanijska kosa”, Institutom za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Institutom “Lola”, Centrom za socijalnu politiku, Centrom za kulturnu dekontaminaciju i drugim organizacijama i institucijama.
Lično ispunjenje
Srećko Stopić, profesor s Univerziteta u Ahenu, jedan je od učesnika projekta. Nedavno je i četvrti put boravio u Srbiji, a znanje stečeno u Nemačkoj podelio je sada s kolegama na Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS) u Beogradu.
– Ovo je odličan način da se podrži razvoj svoje zemlje, a istovremeno imamo osećaj ličnog ispunjenja. Program pruža preporuke profila za organizacije koje su zainteresovane za saradnju s osobama iz dijaspore ukoliko organizacija nije u mogućnosti da ih samostalno nađe. Dodatno, pružena nam je finansijska podrška u vidu nadoknade troškova boravka u Srbiji, putnih troškova i osnovnog zdravstvenog osiguranja – pojašnjava Stopić.
On otkriva kako se pre tri godine odlučio za dolazak u Srbiju.
– Moja saradnja s kolegama u Srbiji nije se nikada prekidala. Kao docent Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu na Katedri za metalurgiju obojenih metala dobio sam u Bonu 2001. godine jednogodišnju Humboltovu stipendiju za rad na Institutu za procesnu metalurgiju i recikliranje metala Fakulteta za georesurse i inženjerstvo materijala Tehničkog univerziteta u Ahenu. Od tada smo dobili dva evropska projekta s kolegama na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu i četiri projekta nemačke bilateralne saradnje. Dva projekta su bila s kolegama na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, jedan projekat s kolegama na Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina i jedan sa kolegama s Univerziteta u Kragujevcu, kao i najnoviji dijaspora projekat s kolegama na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu – priča Stopić za “Vesti”.
Nezavisno od svega toga, njega je 2019. godine obavestio kolega iz Srbije da postoji mogućnost da pojedinci budu angažovani u Srbiji preko Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju i projekta “Migracije i dijaspora”.
– Odmah sam se javio kolegama u Beogradu i dogovorio saradnju. To je još jedna od mojih aktivnosti na povezivanju matice i dijaspore – kaže Stopić.
Raditi ponovo sa kolegama u Srbiji za njega je, kako objašnjava, bila velika sreća i motivacija.
– Učenje je uzajamno. Oni rade u teškim uslovima, ali imaju nove ideje i bore se da idu napred, a mi u inostranstvu imamo aparature, razne fondove i mogućnosti da te ideje realizujemo u praksi.
Upitan da li je kolege u Srbiji naučio nečemu novom, odgovara da je prenošenje znanja neprekidno i u raznim pravcima.
– Moja stručna znanja su vezana za metalurgiju obojenih metala, recikliranje metala, hidrometalurgiju i sintezu nanoprahova. Trudio sam se da praktična rešenja i teoretska saznanja prenesem kolegama u Srbiji, a s druge strane da im približim život i neprestanu borbu za opstanak u Evropi – naveo je ovaj stručnjak.
U tome su mu, kaže, pomogle njegove knjige na srpskom jeziku “Prodavci znanja”, neobične priče o uspešnim ljudima dijaspore o kojima se malo zna i retko piše i najnovija knjiga “Znameniti univerzitetski radnici dijaspore zlatiborskog okruga o sebi”, kao i stručne knjige na engleskom jeziku “Napreci u sintezi metalnih, oksidnih i kompozitnih prahova” iz 2021. i “Napreci u razumevanju osnovnih operacija u ekstraktivnoj metalurgiji obojenih metala” 2022. godine, MDPI Izdavač, u Bazelu u Švajcarskoj.
Natalija Miletić je slobodni novinar i medijski konsultant. Živi i radi u Berlinu već 13 godina, a u ovom projektu koji sprovodi GIZ je učestvovala pre pandemije korone. Bila je angažovana u partnerskoj instituciji ” Balkans, lets get up”.
U Srbiju je, kako objašnjava, došla pošto je i ranije sarađivala s GIZ-om i bila je upoznata s njihovim programima.
– Ovaj projekat je vrlo zanimljiv, a ideja da ljudi s karijerom, stručnjaci iz raznih oblasti prenose svoje iskustvo i znanje u Srbiji, plemenita – priča ona.
Učimo ih inkluziji
Natalija je u svojoj domovini provela šest meseci, a radila je na organizaciji i pripremi godišnjeg samita na kojem su se okupili ljudi iz celog Balkana. Ovu veliku konferenciju, koja je održana u Beogradu, oplemenila je onim što je naučila u Nemačkoj, a to je – inkluzija!
– Tokom konferencije smo imali odličnu saradnju s organizacijom Na pola puta iz Pančeva koja se bavi osobama s posebnim potrebama, odnosno oni pokušavaju da zaposle te ljude koji su u Srbiji na marginama društva. Pomogli smo inkluzivnim projektom, tako što smo ih angažovali da dele promotivni materijal i obavljaju još neke poslove tokom konferencije – priča naša sagovornica.
Ona objašnjava da su svi s posebnim potrebama, koji su bili uključeni u neke poslove tokom samita, bili volonteri, a prema sopstvenom priznanju, osećali su se sjajno dok su radili.
Inače, Srbija, prema poslednjem izveštaju OECD, ima nešto više visokokvalifikovanih stručnjaka u dijaspori u odnosu na prosek svih zemalja Zapadnog Balkana, a on iznosi pet odsto.
Poslednji izveštaj “Radne migracije Zapadnog Balkana”, pokazuje da je u 2020. godini 37 odsto zaposlenih građana iz zapadnog Balkana radilo u zanimanjima koja su klasifikovana kao pomoćnici, odnosno niskokvalifikovani. Njih 54 odsto su radili kao kvalifikovani radnici, srednjeg stručnog obrazovanja i obuka, dok su četiri odsto bili profesionalci. U izveštaju je navedeno da su građani Srbije ređe zaposleni kao pomagači i nešto češće kao profesionalci ili specijalisti nego migranti iz drugih država regiona.
Muči nostalgija
Srećko Stopić je poneo divne utiske o Beogradu.
– Beograd je postao još lepši i sve privlačniji, pa mu je teško odoleti. Svi se rado sećamo naših studentskih mesta i ne uzimamo smeštaj u hotelima, već u hostelima kao što je Konak kralja Aleksandra, u Studentskom domu “Lola” i u Studentskom Gradu u Novom Beogradu jer nas muči nostalgija – priča Stopić.
Podelite znanje
Stručnjacima poreklom iz Srbije koji žive i rade van domovine Natalija Miletić preporučuje da se uključe u projekat i podele stečena znanja sa kolegama u Srbiji.
– Mi koji živimo u inostranstvu, rado dolazimo na odmor i u obilazak najbližih, ali ne verujem da bi došli na duže ili se vratili jer su složeni razlozi našeg odlaska. Moj savet svima koji mogu da odvoje neko vreme za boravak u Srbiji jeste da to učine i prenesu znanje kao i da doprinesu razvoju ideja. To je i lična satisfakcija – priča naša sagovornica.
Saradnja s institucijama
Ponuda “Stručnjaci dijaspore” je deo globalnog programa “Migracije i dijaspora”, koji se po nalogu Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj u Srbiji sprovodi u 22 zemlje sveta. U okviru nemačko-srpske razvojne saradnje programe “Migracije i dijaspora” i “Migracije i razvoj” u Srbiji sprovodi GIZ u partnerstvu sa srpskim Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Velika pomoć
Marija Bogdanović ukazuje na navode Svetske banke da doznake dijaspore trenutno čine oko osam odsto nacionalnog dohotka zemlje.
– Osim novcem koji se uliva u zemlju putem doznaka, stručnjaci iz dijaspore doprinose znanjem i iskustvom koje je od velikog značaja za unapređenje ne samo institucija i civilnih organizacija već i privatnih biznisa – ističe ona.
Izuzetna akcija
Stopić kaže da neprestano savetuje kolegama u dijaspori da se uključe u ovu izuzetnu akciju.
– Teško je sve uklopiti jer su velike radne obaveze u inostranstvu, a i porodične, pa ako želite da sarađujete s kolegama u Srbiji, morate da se odreknete svoga odmora u Nemačkoj i preuzmete nove obaveze. Pošto već 20 godina sarađujem s kolegama u Srbiji, ne razmišljam mnogo o tome i trudim se da za sve nađem vremena jer to je i dug za obrazovanje koje smo stekli u Srbiji, a primenjujemo ga sada daleko od nje. S druge strane, pomažemo mladim kolegama da stignu lakše do ciljeva u inostranstvu, do publikacija i doktorata i da se ne muče kao što smo se mi mučili – priča Stopić.
