Srbija je oduvek bila ratarska zemlja, a proizvodnja hrane za domaću privredu je isto što i proizvodnja automobila u Nemačkoj ili satova u Švajcarskoj. Proizvodnja hrane čini četvrtinu srpske prerađivačke industrije i donosi petinu zarade od izvoza. S druge strane, u Srbiju se uvozi sve i svašta, pa se građani često pitaju da li treba biti oprezniji prilikom uvoza, odnosno da li Srbija treba da uvede kvote za uvoz agrarnih proizvoda!
Ekonomski istraživači smatraju da bi uvođenje carina ili kvota velikim ekonomijama, od kojih Srbija uvozi hranu, bila štetna i opasna odluka jer luksuz da krše pravila igre imaju samo moćni igrači, tačnije velike ekonomije. Istovremeno, oni ističu da treba razmisliti o povećanju kvaliteta uvezene robe.
– Kada govorimo o uvozu, ja bih svakako, makar nošen tim talasom rasta protekcionizma u svetu, u ovom trenutku razmislio na koji način da podignemo ili povećamo kvalitet uvezenih proizvoda. Dakle, ne moramo da uvozimo apsolutno sve što nekome padne na pamet – kaže ekonomista Ivan Nikolić.
Agroekonomista Milan Prostran u izjavi za “Vesti” kaže da je Srbija žurila da potpiše mnogo sporazuma u okviru CEFTE ili drugih organizacija i da je na taj način omogućila nekontrolisan uvoz robe u zemlju. To je, prema njegovim rečima, štetna odluka jer je Srbija ishitreno reagovala.
– Srbija se nadala da će biti primljena u EU mnogo ranije nego što su to predvideli evropski oci. Drugim rečima, Srbija je zagrizla mamac i potpisivala mnogo ugovora, a da nije bila svesna da će time blokirati domaću proizvodnju – priča Prostran i dodaje da treba dati podsticaje seljacima i bez ustručavanja promovisati “srpski kvalitet”.
I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ističe da kompanije koje su na uvozu jeftinih sirovina upitnog kvaliteta izgradile imperije u Srbiji ne mogu da utiču na vlast da im dozvoli nastavak takvog poslovanja. Smatra da država ponekad mora da interveniše, ali da se neće baviti zabranama, već jačom promocijom domaćih proizvoda koji nose oznaku “srpski kvalitet”.
– To je roba koja mora da ima određeni kvalitet da bi mogla da nosi epitet da je poreklom iz Srbije. Kao takvu treba da je promovišemo u javnosti kako bismo povećali potrošnju robe koja potiče sa ovih prostora – kaže Nedimović.
Ministar ocenjuje da je Srbiji to dozvoljeno da radi.
– Mi jesmo deo evropskih integracija i moramo da otvorimo svoje tržište, ali isto tako da na ovaj način čuvamo svoju osobenost – zaključio je ministar Branislav Nedimović.
Francuska kao primer
Milan Prostran podseća da francuski predsednik Emanuel Makron sve vreme hvali domaći sir, baget, vino, guščiju džigericu.
– S druge strane, naši političari se stide, kao da se plaše da će ih neko optužiti da hvale domaće. Nema ničeg spornog u tome – kaže Prostran.
Avione plaćali kuvanom šunkom
Pre 30 godina, tačnije 1985, Borka Vučić je uspela da trećinu vrednosti aviona boing, koje smo kupili, plati kuvanom šunkom u limenci.
– Istim tim proizvodom plaćeni su Englezima i autobusi. Sada je tu našu poziciju sa kuvanom šunkom u limenci preuzela Poljska. Srbija je pokrivala i trećinu potreba za svinjskim mesom svim bivšim republikama SFRJ – kaže poljoprivredni stručnjak Vojislav Stanković.