Setite se koliko ste puta u poslednje vreme od ljudi čuli: “Puca mi mozak od korone”, “Živci su mi kao strune” ili “Srce će da mi iskoči iz grudi kad slušam vesti o virusu”… COVID-19 je nesumnjivo zarobio planetu i nikako da posustane, a diktat života koji je nametnuo čovečanstvu, predugo traje. Sve više se govori o imperativu “suživota sa koronom” i “novoj normalnosti”, a kako ostati normalan i dobiti tu važnu psihološku bitku nad koronom za “Vesti” govore psiholozi i psihoterapeuti.
Situacija sa pandemijom je zabrinjavajuća jer, kako kaže psiholog i psihoterapeut Violeta Zoraja, ljude već dugo preplavljuju strah, neizvesnost i nesigurnost, vezani za sve aspekte života i funkcionisanja.
– Emocije su im uzburkane, preokupirani su razmišljanjem šta bliska budućnost donosi, hoće li oni i njima bliski biti dobro, šta će biti sa njihovim osetljivim članovima porodice ako se razbole i budu hospitalizovani. Stres povećavaju neizvesna situacija na poslu, finansijska nestabilnost, nemogućnost uticaja na organizaciju života i planiranje budućnosti, a socijalni život je sveden na minimum – priča ona.
Iskren razgovor
Ipak je, objašnjava nam, prirodno biti uplašen kada su stopa zaraženih i broj umrlih sve veći, kada se plašimo da li će zdravstveni sistem izdržati veliki pritisak i kada imamo ugrožavajući virus.
– Strah je normalna, očekivana reakcija na teške, stresne i nepredvidive okolnosti, ali zbog akumulacije stresa, iščekivanja i napetosti sve više ljudi ima anksiozne i depresivne simptome i panične poremećaje. Prave psihičke posledice videćemo kada pandemija prođe. Ono što će sigurno pomoći je da ne pokušavamo da kontrolišemo ono na šta ne možemo uticati, a ono što nam treba je osećaj sigurnosti i bezbednosti koji možemo da nađemo u neposrednom okruženju, pre svega u porodici.
Stres se, priča Zoraja, ne može isključiti, ali se može njime upravljati.
– Definisana dnevna i nedeljna struktura i rutina su se pokazale kao dobar način da povratimo osećaj kontrole nad životom. O osećanjima treba pričati otvoreno i iskreno. Druženje i veze sa prijateljima su blagotvorni, makar i virtuelni, jer je to bitna podrška. Humor takođe, ali bavljenje u kući onim za šta ranije nismo imali vremena. Blagotvorno će delovati fizička aktivnost, čitanje, nova znanja. Nađite vreme za sebe, a vesti vezane za pandemiju svedite na minimum i na proverene izvore – kaže Zoraja i ističe da je pridržavanje propisanih mera jako važno.
Ako i pored podrške i stabilnosti porodice i prijatelja osećate količinu napetosti koja vas čini disfunkcionalnim, obratite se za stručnu pomoć.
Psihološki savetnik i psihoterapeut u edukaciji Jelica Jakšić kaže da se, živeći duže vreme u krizi izazvanoj pandemijom, suočavamo sa neizvesnošću.
– Šta je kriza? To je kada se neke okolnosti promene, a nismo sposobnosti da se na njih adaptiramo, prilagodimo, da nađemo načine da se nosimo sa tim. Mnogi od nas se tada pitaju kako ne “odlepiti” u ovo doba korone. Pitanje je od čega “odlepiti”? “Odlepiti” od realnosti – priča ona.
Bučne emocije
Naučili smo sada, kako ukazuje, ponešto novo o sebi, odnosno kako da se nosimo sa strahom, kolika nam je sposobnost prilagođavanja, kako se umirujemo ili da baš i nemamo neke sposobnosti.
– Priroda nam je dala emocije da se bolje adaptiramo, da nas upozore, da shvatimo da li je nešto opasno ili bezopasno, da nas zaštite. Međutim, kada nešto ne opažamo kao realno onda emocije vrište, bučne su, mogu da nas prevare i zavedu. Teško se nosimo sa njima, pa mogu da budu disfunkcionalne, ne vode nas prilagođavanju situaciji, već nam stvaraju psihičke teškoće – opisuje naša sagovornica.
To dovodi do pitanja kako biti realističan i upravljati emocijama. Jelica Jakšić daje savete šta u toj situaciji raditi i kako naći mir u nemiru.
– Pokušajte da celovito sagledate situaciju. Treba stati, videti sve aspekte problema, razmisliti hladne glave, proceniti realno situaciju i sebe u njoj. Promišljenost nam daje dolaze konstruktivne emocije koje će nam pomoći da se naviknemo na novu stvarnost. Ta istina bi zvučala nekako ovako: “Korona postoji i treba je se čuvati. Neki ljudi zloupotrebljavaju situaciju, pa šire strah i paniku.”
Kada umirimo sebe, pravimo dalje planove, od danas do sutra, strpljivo, ističe naša sagovornica.
– Pratimo kako se osećamo, kako mislimo i reagujemo. Ako nismo u stanju da se nosimo sa svojim emocijama samostalno kao što su nesanica, preplavljujući strah, panični napadi i slično, u redu je potražiti stručnu pomoć – kaže Jelica Jakšić, a njena poruka je – budimo u kontaktu sa realnošću, ma kakva ona bila.
Cepanje istine
– Svako ponekad “pukne”, “odlepi”, ali se brzo zalepi, vrati u realnost. Cepanje je mehanizam odbrane kada stvari posmatramo crno-belo, pa je nešto tačno ili netačno, dobro ili zlo… Jedni nas upozoravaju na veliku opasnost od od virusa, drugi da je sve velika prevara… Cepaju istinu na dva dela, dve krajnosti, a ona je negde između – ukazuje Jelica Jakšić.
Opasan pesimizam
– Ono što sada nije nikako dobro, što pojačava strah i dovodi do panike je fokusiranje na negativne ishode budućih situacija, tzv. katastrofiziranje. Razmišljanje “šta ako…”, ovo će trajati večno, bespomoćan sam, nigde nisam bezbedan, svakako pojačava anksioznost. Takva predviđanja budućnosti, kao i potpuno negiranje rizika nisu dobri i vode nas ka ponašanju koja nisu korisna i produktivna – upozorava Violeta Zoraja.
