EPA/Russian defence ministry
Ruski vojnici u Donjecku

Rusija se priprema za ukrajinsku kontraofanzivu i već je utvrdila svoje položaje na stotinama kilometara fronta. Šta očekuje ukrajinsku vojsku u nastojanju da oslobodi okupirana područja?

Ruska vojska se od decembra utvrđuje duž čitavog fronta. Satelitski snimci pokazuju da se trupe koje su u februaru 2022. upale u Ukrajinu ukopavaju na strateškim tačkama na okupiranim područjima i da se pripremaju za ukrajinsku kontraofanzivu. Prema navodima britanske tajne službe, već decenijama u svetu nije bilo tako jakog utvrđivanja na frontu.

I novinska agencija Rojters javlja, nakon analize hiljada novih satelitskih snimaka, da je na ruskom graničnom području, kao i u južnoj i istočnoj Ukrajini, podignuto na hiljade novih utvrda – rovova, tenkovskih blokada i kanala, koji se protežu stotinama kilometara.

Rob Li, stručnjak sa Naučnog instituta za spoljnu politiku u Filadelfiji, kaže da je Rusija nešto naučila iz uspešne ukrajinske kontraofanzive prošle godine. “Posle ofanzive u Harkovu, Rusija je shvatila da je poraz moguć i da ona opet može da izgubi teritoriju. Mislim da su shvatili da Ukrajina može da izvede ofanzive”, kaže on.

Kakve utvrde grade Rusi?

Grade se pre svega rovovi, toliko duboki da čovek u njima može da stoji. S prednje strane su ojačani vrećama peska ili kamenjem. To bi trebalo da rusku pešadiju zaštiti od hitaca, krhotina granata i artiljerijske vatre. Mnogo je takvih rovova već sada duž važnih saobraćajnica i oko strateški važnih gradova, tvrdi Bredi Afrik sa Američkog enterprajz instituta u Vašingtonu, nakon analize satelitskih snimaka.

Rojters prenosi da se na snimcima vidi da Rusi nameravaju da blokiraju ukrajinsko teško oružje – protivtenkovskim ježevima, kanalima i betonskim blokovima. Uz to, tvrdi se i da Rusi postavljaju minska polja.

Gde će Ukrajinci napasti?

Tamo gde se nalaze najjače utvrđenje, ruska komanda očigledno računa i sa najjačim ukrajinskim napadima. Ruski položaji koncentrisani su tako u jugoistočnom delu regiona Zaporožja na istoku Ukrajine i na području koje povezuje anektirani Krim sa ostatkom Ukrajine.

Penzionisani general-major australijske vojske Mik Rajan kaže da ruska vojska očigledno pretpostavlja da će se ukrajinska kontraofanziva odvijati pre svega u južnoj Ukrajini, u regionu Zaporožja.

– Ozbiljna utvrđenja izgrađena su za šest meseci – kaže Oleh Ždanov, ukrajinski vojni stručnjak i rezervni pukovnik. Ipak, on naglašava da su to samo pojedinačne tačke. Putna mreža istočno od Melitopolja praktično nije blokirana nikakvim utvrđenjima, kaže on.

Kako protiv ruske artiljerije i avijacije?

Niklas Masur iz Centra za bezbednosne studije na tehničkom univerzitetu ETH u Cirihu pretpostavlja da Rusi manje žele da spreče ukrajinsku vojsku duž čitave linije fronta, već da u stvari žele da je prisile da plati što veću cenu.

– Utvrđenja stvaraju određenu predvidivost i struktuiraju buduće operacije. To umanjuje ruske slabosti, jer se ukrajinska vojska bolje snalazi u improvizovanim i promenljivim vojnim situacijama – objašnjava Masur. Ali, s druge strane, vezanost ruske vojske za ta utvrđenja čini je za Ukrajince i predvidivijom, jer poznaju njihove položaje, kaže Masur.

Oleh Ždanov ipak upozorava da satelitski snimci još ne pokazuju položaje artiljerije. Rusi će te pozicije da zaposednu tek neposredno pred početak bitke. Drugi važan faktor, po njemu, jeste ruska avijacija, koja zbog ukrajinske PVO retko ulazi u vazdušni prostor koji kontroliše Kijev.

Australijski general-major Mik Rajan kaže da bi dobro planiranje operacije moglo da bude još važnije od zapadnog oružja.

– Najvažnija pomoć koju su dobili nije oružje, nego obuka pripadnika bataljona, brigada i komandnog kadra, što se tiče kompleksnih operacija sa kombinovanim oružanim grupama – navodi on, dodajući da se radi o izuzetno teškoj kopnenoj operaciji.

– Nikada do sada nismo videli napade ukrajinske vojske na tako utvrđene ruske položaje. Ranije kontraofanzive su bile usmerene na oslabljene, razbijene ruske jedinice. Sadašnja situacija je potpuno drugačija – naglašava Niklas Masur iz Centra za bezbednosne studije Švajcarskog tehničkog univerziteta ETH u Cirihu.

1 COMMENT

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here