Kasetne bombe su neprecizno i neselektivno oružje koje ubija sve, istakao je penzionisani podoficir Slađan Vučković.
Strašne posledice upotrebe kasetne municije u Srbiji tokom NATO agresije 1999. obesmišljavaju tvrdnje Kijeva da je neće koristiti na civilnim područjima – kasetne bombe usmerene na niški aerodrom završile su u centru grada, pa pijaci i u baštama, ubivši 16 civila, među kojima i ženu u poodmakloj trudnoći, i ranivši još 18 ljudi, pišu Novosti.
– Iako se u vojnim školama uči da osam do 14 odsto ostane neeksplodirano, procenat može da bude mnogo veći i to predstavlja najveću opasnost za civile. Ako su kasetne bombe bačene na kameniti teren, eksplodiraće ih više, a ukoliko su bačene na zemlju, procenat eksplozije je manji. U Vijetnamu je nedavno ubila čoveka pola veka pošto je bačena – izjavio je za “Novosti” penzionisani podoficir i nosilac ordena za hrabrost Slađan Vučković, koji je u aprilu 1999, na Kopaoniku, ostao bez obe ruke, kada je eksplodirala kasetna bomba.
Dodao je da se radi o nepreciznom i neselektivnom oružju koje ubija sve, te da nije reč o odbrambenom sredstvu jer ih nijedna zemlja ne koristi na svojoj teritoriji.
Direktor Centra za razminiranje Srbije Bojan Glamočlija kaže da je u našoj zemlji od NATO agresije očišćeno 14.028.603 kvadratna metra teritorije od neeksplodiranih kasetnih bombi, od civilnih površina očišćena su područja Kopaonika, Sjenice, Tutina i Niša, a ostali su Ponikve i Bujanovac, odnosno još 610.137 kvadratna metra za čišćenje.
– Prošle godine smo prvi put uspeli da preko Centra obezbedimo međunarodne donacije za pomoć žrtvama mina. Išli su na rehabilitaciju, zamenili su proteze – rekao je Glamočlija.
Program za razminiranje pokrenut je 2008. pošto su rusko Ministarstvo za vanredne situacije i MUP Srbije potpisali sporazum. Od tada je najpre ruski, a potom i rusko-srpski tim očistio od eksplozivnih naprava oko 6,1 milion kvadratnih metara terena. Kako je objavljeno 2018, otkriveno je i uništeno 13.160 neeksplodiranih mina.
Prema podacima Norveške narodne pomoći, u nesrećama od kasetnih bombi u Srbiji evidentirana je 191 žrtva. Poginula je 31 osoba, a ranjeno 160. Najviše ljudi je stradalo za vreme NATO agresije.
– Tokom ovih delovanja smrtno je stradalo 26 ljudi, a teže ili lakše ranjeno – 151. Od završetka NATO agresije do novembra 2008. stradalo je još 14 ljudi, od čega pet smrtno, dok je ranjeno devet, među kojima su pirotehničari, poljoprivrednici, deca, slučajni prolaznici – istakli su iz Centra i dodali da je do danas bilo i četiri nesreće tokom čišćenja kada je stradala jedna osoba, a troje ih je povređeno.
Prema rečima vojnog analitičara Aleksandra Radića, najveći problem je to što su bombe vrlo male, teško ih je pronaći, a ne smeju ni da se pomeraju, već moraju da se unište na licu mesta.
– One se neće aktivirati dok na njih ne naiđu kola, poljoprivrednik s mašinom, ili dok ih deca ne uzmu u ruke. Nikada ne možete biti sasvim sigurni gde su bačene, kao što nikad ne znate pouzdano da li ste neki teren sasvim raščistili – zaključio je Radić za “Novosti”.
