Ukrajinci razočarani u Nemce: Sve može, osim oružja!

EPA/Sergey Dolzhenko

Ukrajinci su razočarani zbog toga što Nemačka nije spremna da im pošalje oružje. Ukrajinski ambasador u Berlinu to je oštro kritikovao. I nije jedini. Pa ipak, odnosi između dve zemlje i nisu tako loši.

Šta god da je ruski predsednik Vladimir Putin planirao s masovnim gomilanjem vojske uz ukrajinsku granicu, u jednom je već uspeo: odnosi između Kijeva i Berlina su pogoršani. Ukrajinci trenutno mogu samo da posmatraju kako se oko njih vodi svetska politika. To su jasno pokazale posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi i nemačkog kancelara Olafa Šolca Vašingtonu.

Ukrajinska politička elita frustrirana je zbog spornog gasovoda Severni tok 2, ali i zbog toga što Nemačka ne isporučuje Ukrajini oružje. Sad se razvila i rasprava o tome koliko je Nemačka uopšte pomagala Ukrajini nakon proevropske revolucije na Majdanu pre sedam godina.

Račun je izneo kancelar Šolc u jednom TV-intervjuu uoči odlaska u SAD: gotovo dve milijarde evra je uloženo otkako se Ukrajina odlučila za demokratske izbore i pro-evropski kurs, a protiv svoje vlade sklone Kremlju, koja je srušena 2014, rekao je Šolc.

Kancelar je potom, na konferenciji za novinare u Vašingtonu, nakon razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, dodao i da je iz EU, u kojoj je Nemačka najveći neto-platiša, u Ukrajinu otišlo dodatnih 3,8 milijardi evra. Štaviše, Šolc kaže da se sa SAD raspravljaju o tome ko je stvarno Ukrajini poslao „veću pomoć“ od 2014. – Nemačka ili SAD, koje sada šalju i oružje?

Oružje za „samoodbranu“

Nešto pre toga, ukrajinski ambasador u Berlinu Andrij Melnik u intervjuu za nemački radio Dojčlandfunk rekao je da niko ne može da mu objasni od čega se sastojala ta pomoć. On pretpostavlja da je Nemačka njegovoj zemlji od 2014. poslala „razvojnu pomoć“ u visini od nešto preko 750 miliona evra. I da je po tome „Ukrajina na 13. mestu, iza Konga i Tunisa“.

„Cenimo pomoć koju smo dobili od Nemačke, nema sumnje da smo za to zahvalni“, rekao je ambasador, „samo što sve to mora da bude stavljeno u prave relacije.“

Ukrajina u svojim zahtevima za odbrambenim oružjem ukazuje na tzv. „Izvozna načela za Ministarstvo privrede“, što je dokument koji je sastavila prethodna nemačka vlada. Tamo stoji da ne bi trebalo izvoziti „u zemlje koje su umešane u oružane sukobe“, osim ako se radi o „slučaju iz člana 51 povelje UN“. Taj član govori o pravu svake države na samoodbranu.

Više od reči i saveta

Na to se poziva i verovatno najpoznatiji Ukrajinac u Nemačkoj – gradonačelnik Kijeva i bivši profesionalni bokser Vitalij Kličko. On kaže da može da razume da Nemačka „ne isporučuje oružje nekoj agresivnoj zemlji“. Ali, „sasvim je druga stvar ako neko želi da se brani“, rekao je Kličko u intervjuu za nemački nedeljnik „Cajt“. A ambasador Melnik dodaje: „Radi se o tome da nam se pomogne defanzivnim oružjem, a ne samo lepim rečima i savetima.“

Ta formulacija ima dublji smisao: Nemačka zaista Ukrajini, nakon „Majdanske revolucije“, pomaže kroz stotine savetničkih ugovora i programa pomoći, kako bi ta zemlja ostala na „evropskom kursu“. U Kijevskim hotelima samo se smenjuju pre svega nemački stručnjaci za ekonomiju. Preko Međunarodnog monetarnog fonda Nemačka pomaže po pitanju stabilizacije ukrajinske privrede i tamošnje valute grivne. Bez te pomoći, Kijev bi verovatno već odavno morao da sprovede monetarnu reformu.

Pomoć civilnom društvu

Prema navodima Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, Nemačka je od 2014. Ukrajinu bilateralno pomogla sa „ukupno više od 1,8 milijardi evra“. Uz to dolaze još i „projekti političkih fondacija, saveza i nevladinih organizacija“. Na te milione je očigledno mislio kancelar Olaf Šolc u onom TV-intervjuu.

Finansiraju se i „reformski projekti „ civilnim društvom u zemljama istočnog partnerstva i Rusije“. U pola od preko 200 projekata učestvuju ljudi iz Ukrajine. U to spada i izgradnja „nezavisnog javno-pravne radiotelevizije“ u Ukrajini i jačanje razmene mladih.

Trgovinski bilans na nivou od pre pandemije

Nemačka se zaista angažuje u Ukrajini više nego ijedna druga zemlja Evropske unije. To je razumljivo, s obzirom na to da je Nemačka najveća zemlja među 27 članica EU. To se pre svega uočava kod nemačko-ukrajinskih ekonomskih odnosa. Oni se učvršćuju, uprkos pretnjama velikog suseda, Rusije. Interesovanje nemačkih preduzeća za poslovanje u Ukrajini se ne smanjuje. „Nikad ranije nismo imali toliko upita kao poslednjih meseci“, kaže za DW Aleksander Markus, predsednik Nemačko-ukrajinske industrijske i trgovinske komore u Kijevu.

Štaviše, trgovinska razmena između Nemačke i Ukrajine 2021. potpuno se oporavila od pada zbog pandemije, kaže Markus. To je ponovo oko 7,7 milijardi evra, što je gotovo isti bilans kao i sa Rumunijom, susednom zemljom-članicom EU, ali sa upola manje stanovnika nego Ukrajina. Ukrajina izvozi u Nemačku robu i usluge u vrednosti od 2,8 milijardi eura, a nemačka preduzeća su u Ukrajini ostvarila poslove vredne 4,9 milijardi evra. Ekonomska povezanost Ukrajine i Nemačke je tolika da se teško može porediti sa bilo kojom zemljom EU. Prema navodima komore, u Ukrajini posluje 2.000 nemačkih preduzeća. I ona isporučuju sve što proizvodi nemačka industrija – samo ne oružje.