Ukrajina bi zadržala 51% vlasništva a stranom partneru bi se ponudilo 49% u zajedničkoj kompaniji koja bi upravljala i gasovodima i podzemnim skladištima gasa, preneo je u petak Euractiv.com.
Suočenoj sa trećim prekidom isporuka prirodnog gasa iz Rusije za devet godina, kao i s političkim odnosima u krizi, Ukrajini je preko potrebno da smanji zavisnost od ruskog gasa ali i da istovremeno obezbedi pouzdaniji tranzit ruskog gasa do evropskog tržišta.
U ukrajinskoj vladi kažu da bi zajednička preduzeća sa zapadnim kompanijama donela investicije i uklonila potrebu za gasovodom Južni tok koji ruski Gasprom gradi kako bi doveo gas do jugoistočne Evrope ispod Crnog mora zaobilazeći Ukrajinu.
Cilj predloženog zakona je i unapređenje kapaciteta Ukrajine za prijem gasa iz "obrnutog toka", odnosno ponovni uvoz ruskog gasa iz članica EU.
"Ako se Evropljani priključe toj kompaniji, Rusija neće graditi Južni tok", rekao je u parlamentu ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk.
Još nije utvrđeno kada će se u parlamentu Ukrajine razmatrati predloženi zakon.
Nadležni za zaštitu konkurencije u EU smatraju da se Južnim tokom krše pravila EU jer neće biti otvoren za druge proizvođače gasa.
Pročitajte još:
EU uvozom iz Rusije pokriva 30 odsto potreba za gasom
* "EU vrši pritisak zbog izgradnje Južnog toka" |
Ipak, taj projekat snažno podržavaju brojne članice EU, uključujući Nemačku, Austriju i Bugarsku, i evropski komesar za energetiku Ginter Etinger rekao je ranije ove nedelje da je to projekat koji bi EU mogla da prihvati.
Ako Južni tok bude izgrađen, Ukrajina može da ostane bez budžetu i više nego potrebnih tranzitnih taksi koje dobija za isporuke gasa iz Rusije ka Evropi.
EU uvozom iz Rusije pokriva 30 odsto potreba za gasom a oko polovina stiže preko Ukrajine. Deo isporuka već je preusmeren na gasovod Severni tok ispod Baltičkog mora.
Rusija je "zavrnula slavine" 2006. i 2009. godine, kada se Ukrajina sporila sa Rusijom oko cene gasa.
