Klaus je u knjizi "Hteli smo više od supermarketa" naveo da je Ukrajina na neki način sasvim nevina u sadašnjoj krizi i zategnutim odnosima sa Rusijom zato što se u stvari radi o prigušenom i na prvi pogled nepostojećem hegemonističkom sukobu oko uticaja i prevlasti u svetu.
"Moralo je da bude jasno da ekstremno jaka pozicija SAD nakon pada komunizma ne može da traje večno… Bilo je jasno da će Rusija pokušati da povrati delimično poziciju koju je imala skoro pola stoleća od kraja Drugog svetskog rata a koju je izgubila nakon poraza u hladnom ratu", napisao je Klaus.
Bivši češki predsednik Ukrajinu je opisao kao veštačku administrativnu tvorevinu koja nema ništa što bi je spajalo a to su po njegovoj oceni iskoristili neki zapadni političari da zaoštre sukob i pokušaju da svale krivicu na Rusiju.
"Ukrajina je zemlja samo veštačka administrativna tvorevina, spaja oblasti koje imaju malo veze jedna sa drugom, bez zajedničkog identiteta, tradicija, istorijskog iskustva", konstatovao je u poglavlju posvećenom Ukrajini Klaus.
"To je osetio Zapad, pre svega SAD i niz Evropljana na Zapadu koji su zaoštrili još krizu a povrh svega su i pokušali i pokušavaju da svale krivicu na Rusiju", ocenio je Vaclav Klaus.
Kao nekadašnji najglasniji evroskeptik među šefovima država i vlada članica Evropske unije, Klaus Briselu nije ostao dužan ni u ovoj novoj knjizi i među ostalima optužio je EU za to što, kako Klaus to vidi, svet i Češka sa njim smera natrag u eru centralnog odlučivanja sa gušenjem sloboda, kao pre pada komunizma 1989. godine.
"Mnogo ljudi taj povratak ne vidi zato što se odvija u drugačijim kulisama, u drugim bojama, sa drugačijim sloganima i u drugim odelima, ali reč je o povratku svetu koji je mnogo više dirigovan iz centra, regulisan, kontrolisan, svetu u kome onaj obični mali čovek ima daleko manje sloboda nego što smo pretpostavljali 1989. godine", kazao je u utorak Klaus na promociji svoje nove knjige.
