Ukrajinske izbeglice mogle bi da popune deo od 1,8 miliona upražnjenih radnih mesta u Nemačkoj. Sagovornici Dojče velea kažu da će nemačka glad za radnom snagom isušiti i Ukrajinu, kao što je isušila Srbiju i region.
U moru vesti o ratu u Ukrajini, ovih dana jedna je upala u oči. Nemački savez sindikata (DGB) i Savez poslodavaca Nemačke (BDA) izdali su zajedničko saopštenje u kojem se od nemačke vlade traži hitno uklanjanje “pravnih i birokratskih” prepreka koje bi stajale na putu brze integracije izbeglica iz Ukrajine na nemačkom tržištu rada.
Saopštenje je iznenadilo mnoge. S jedne strane, retki su zajednički nastupi organizacija koje zastupaju interese različitih grupa. S druge strane, pažnju privlači i ažurnost kojom je ovo saopštenje izašlo u javnost u trenutku kada tek prvi vozovi s izbeglicama iz Ukrajine pristižu u Nemačku.
– Preduzeća i radnički saveti su spremni da preuzmu svoj deo odgovornosti kako bi što pre primili ove ljude, obučili ih ili prekvalifikovali i tako integrisali u tržište rada – stoji u saopštenju.
U njemu se ukazuje i na iskustva stečena nakon dolaska izbeglica iz Sirije i Bliskog istoka.
Ta iskustva nisu bila sjajna: danas, više od šest godina nakon početka izbegličkog talasa, tek nešto više od pedeset odsto radno sposobnih izbeglica ima stalni posao.
Tada je velika većina izbeglica raspolagala nikakvom ili nižom kvalifikacijom, kako za Dojče vele kaže Herbert Briker, šef naučnog odseka za migracije i tržište rada pri Institutu za istraživanje tržišta rada (IAB) u Nirnbergu.
– Nemačka je tada pokrenula brojne mere kvalifikacije i doškolovanja kako bi izbeglice pripremila za ovdašnje tržište rada – kaže Briker.
Kada su u pitanju izbeglice iz Ukrajine, kaže, preduslovi su drugi.
– Od migranata iz Ukrajine koji su do sada dolazili u Nemačku više od polovine je imalo više i visoko obrazovanje – kaže Briker.
On, kao sindikati i poslodavci, upozorava da se ne smeju ponoviti greške.
– Mi smo izbeglice bili naseljavali u područjima u kojima su uslovi na tržištu rada nepovoljni, a nezaposlenost visoka. Sada bi se trebalo fokusirati na rastuće urbane centre te stvoriti okvire za pravnu sigurnost kad su u pitanju boravišni status i kursevi jezika – kaže ovaj stručnjak za radne migracije.
Rat rešava demografske probleme zapadne Evrope
Demograf s Katoličkog univerziteta u Zagrebu Tado Jurić već duže vreme proučava migracije, posebno one u zemlje zapadne Evrope. Smatra da razvoj događaja s izbeglicama iz Ukrajine potvrđuje njegove ranije teze o tome da zapadne zemlje demografske probleme rešavaju posežući za resursima drugih zemalja.
– Iako se sankcije Nemačke prema Rusiji pokazuju kao veliki rizik za nemačku ekonomiju i velika žrtva koju Nemačka čini, Nemačkoj se po pitanju demografske revitalizacije zapravo ništa bolje nije moglo dogoditi – kaže Jurić.
– Ne treba zaboraviti da je Nemačkoj danas najvažnije da privuče mlade ljude – što je ključan strateški cilj postavljen iznad svakog spoljnopolitičkog cilja. Ratom u Ukrajini otvoren je potpuno novi basen radne snage za potrebe nemačkog tržišta – dodaje Jurić.
On tvrdi da, kao i kad je reč od odlivu radne snage s Balkana, nemačko tržište rada “živi od tuđe nesreće”.
Vladimir Ivanović, koji je dobar deo svog naučnog delovanja na Univerzitetu Humbolt u Berlinu posvetio istoriji migracija, još je žešći u kritici načina na koji Nemačka rešava demografske probleme.
– To smatram ratnim profiterstvom. Nemačka opet dobija radnike koji su joj potrebni, a da u njihovo obrazovanje nije uložila ni cent. Stvar je jednostavna: ljudi beže od rata, hajde da iskoristimo njihovu nesreću i ponudimo im bilo koji posao. I tu pre svega mislim na sektor nege gde Nemačkoj nedostaje velik broj radnika – kaže Ivanović.
I on povlači paralelu između Ukrajine i Balkana, gde se već godinama odvija proces “čišćenja” tamošnjeg tržišta rada i odvlačenja radnika koji su potrebni Nemačkoj.
Konkurencija za useljenike sa Balkana?
Postavlja se i pitanje konkurencije između novopridošlica i onih koji dolaze recimo kroz regularne programe, poput onog o zapošljavanju radnika iz Srbije i susednih zemalja, koji je na snazi od 2016. odine.
Ivanović smatra da tu neće biti konkurencije što se tiče radnih mesta, jer priliv sa Zapadnog Balkana jednostavno ne može pokriti potrebe nemačkog tržišta rada, a i najveći talas zanimanja za taj program među žiteljima Zapadnog Balkana je već splasnuo.
Tado Jurić, međutim, smatra da će dolazak velikog broja Ukrajinaca svakako promeniti stanje na nemačkom tržištu rada što bi se moglo odraziti i na migracije iz jugoistočne Evrope.
– To neće dovesti do prekida ugovora o useljavanju radnika s područja Zapadnog Balkana, ali će svakako smanjiti potrebu za radnicima određenih profila. Mnogima koji planiraju iseljavanje, dakako, ovo nije nimalo omiljen scenario – kaže Jurić.
Konkurencija će sigurno nastati na tržištu stanova u većim gradovima koje je već sada postalo velika prepreka integraciji radne snage. Taj fenomen pogađa i domaće stanovništvo. U Berlinu se već počelo nervozno šuškati o tome do koje mere će novi izbeglički talas uticati na ionako paprene kirije.
Učenje na istorijskim greškama
Ivanović smatra da je Nemačka izvukla pouke iz prošlosti koja je puna grešaka kada se radi o migraciji.
– Greške poput one devedesetih kada je Nemačka vratila gotovo sve izbeglice iz Bosne i Hercegovine. Pritom se radilo o dobro integrisanim i motivisanim ljudima – kaže Ivanović.
Ali atmosfera u Nemačkoj krajem devedesetih sa stopom nezaposlenosti od 13 odsto danas je potpuno drugačija. Krajem februara Nemačka je beležila stopu nezaposlenosti od 5,3 odsto, udruženja poslodavaca govore o preko 1,8 miliona upražnjenih radnih mesta.
– Kod izbeglica imamo fenomen da se u velikom broju slučajeva radi o vrlo motivisanim ljudima koji će ugrabiti svaku šansu. U prvom talasu su uglavnom dobro obrazovani i informisani ljudi koji brzo reaguju – kaže Ivanović.
Koliko će Ukrajinaca trajno ostati u Nemačkoj?
Iako trenutno nije lako govoriti o broju Ukrajinaca koji će se trajno naseliti u Nemačkoj, Jurić povlači paralele s devedesetima i ratom u Hrvatskoj.
– Može se očekivati da će se u Nemačku doseliti najmanje milion i po Ukrajinaca. Pravi egzodus će nastati pak tek u godinama koje slede kad se muškarcima takođe dozvoli izlazak iz zemlje i doseljavanje u Nemačku usled spajanja porodice i ostalih razloga – zaključuje ovaj demograf.
Stručnjak za migracije i tržište rada Briker, koji dosta sarađuje i sa Saveznom agencijom za zapošljavanje, smatra da će ukrajinske izbeglice isprva posao pronaći u uslužnom sektoru. Kada, kako kaže, za ženama i decom budu došli i muškarci, onda i u građevinskom sektoru.
Međunarodna organizacija za izbeglice (IOM) računa da bi u Nemačkoj zaštitu moglo potražiti 225.000 izbeglica. UNHCR polazi od mnogo većeg broja.
