– Iako se ne nazire rešenje mislim da je veoma dobro da se razgovara. Sve je bolje od bombardovanja. Prisustvo svih tih ljudi na jednom mestu u Minsku govori da perspektiva ipak postoji. Dobro je i da je Porošenko izjavio da će imati u vidu interese Donbasa i Luganska, ma koliko to u ovom trenutku bile prazne reči – kaže za "Vesti" Milinčićeva.
Šta su uzroci, a šta bi mogle biti posledice ukrajinske krize?
– Ma koliko izgledalo da su uzroci krize postupci Janukoviča, koji je u poslednjem trenutku doneo neočekivanu odluku da se umesto EU okrene Rusiji, vreme je pokazalo da je to samo bio povod za još jedan pokušaj SAD i NATO da se približe ruskim granicama. Onoliko koliko je za deo Ukrajinaca bio neočekivan potez Janukoviča, toliko je za Vašington i Brisel bila neočekivana reakcija Moskve. Nespretni potezi, izvesno potpaljivanje vatre od strane, pre svega, Vašingtona dovelo je do toga da haos bude sve veći, a kraj mu se ne vidi.
Kako će se situacija razvijati, kakve poteze će povlačiti Moskva, a kakve Vašington i Brisel?
– Teško je to predvideti. Čini se da prisustvujemo novoj geopolitičkoj podeli sveta, odmeravanju snaga dveju velikih sila, od kojih jedna ne preza ni od čega da bi se zadržala na tronu koji je držala poslednjih nekoliko decenija, a druga ne dozvoljava da bude ponižena i okružena vojskom NATO.
Ne znam kada će se završiti rat u Ukrajini, ali sam sigurna da ni Ukrajina, ali ni ceo svet posle toga neće izgledati isto. Evropa nema dovoljno snage da se bori za sopstvene interese, nego i dalje, kao i decenijama ranije, radi po diktatu "velikog brata".
Činjenica je da je NATO već duboko zašao u istočnu Evropu i približio se ruskim granicama. Da li je NATO u Ukrajini crvena linija za Rusiju?
– Godinama je Putin upozoravao i NATO i Ameriku da neće dopustiti ulazak NATO u Ukrajinu, odnosno, približavanje granicama Rusije, koje bi dovele do remećenja atomske ravnoteže. Svet je do sada počivao na ravnoteži sila i bio je kakav-takav mir. Ulazak Ukrajine u NATO dao bi prednost Alijansi i Rusija bi se našla nezaštićena. Činilo se da su poruku čuli i razumeli. Međutim, kriza u SAD, razvoj azijskih velikih sila, premeštanje težišta ekonomske moći u Aziju, kojoj delimično pripada i Rusija, učinio je da se SAD ponašaju kao ranjena zver koja udara svuda oko sebe ne vodeći o tome šta će polomiti, ni u tome koliko će biti ranjena.
Šta je cilj – zaustaviti širenje uticaja Rusije, njeno "rastavljanje" iznutra ili rat protiv nje?
– Rusija je velika zemlja i često je se plaše. Na Rusiji su polomili zube i Napoleon i Hitler. I Prvi svetski rat počeo je upravo da se ne bi dozvolilo Rusiji da ojača. Kažu istoričari da je on bio neminovan, ali da se dogodio dve, tri ili pet godina kasnije rezulat bi bio sasvim drugačiji. I zato, da nije bilo Gavrila Principa – bio bi izmišljen.
Kompromis u autonomijiDa li je podela Ukrajine realna? |
Zapad optužuje Rusiju da priprema vojnu invaziju na Ukrajinu, da li je takav scenario moguć?
– Uz ogradu da se nikad ne zna šta će biti sutra, uverena sam da to nije ruski plan danas. Verujem da će Rusija iskoristiti sva diplomatska i zakonska sredstva da zaustavi rat ne ulazeći na teritoriju tuđe zemlje i ne započinjući novu evropsku i verovatno svetsku tragediju.
Ima i onih koji zameraju Putinu što nije uveo vojsku na jugoistok Ukrajine da zaštiti ruski narod?
– Mislim da tu treba odvojiti emocije i razum. Nije sporno da Rusija može vojno da pobedi Ukrajinu kad god hoće. Ali, ukrajinski i ruski narod su bratski narodi koji nikada nisu međusobno ratovali. Vojni ulazak Rusije u suverenu zemlju značio bi pretvaranje naroda u neprijatelja. Mi koji živimo u Rusiji svedoci smo koliko teško ruskom narodu pada činjenica da se u Ukrajini gine. U Ukrajini i u Rusiji žive ljudi koji su zajedno ratovali protiv Hitlera. Zar bi oni danas trebalo da okrenu puške jedni u druge? Čini mi se da je Putinova strategija u ovom slučaju dugovečnija, čvršća, perspektivnija. Jer, posle svakog rata mora doći mir, mora se pogledati u oči, a to bi bila nova rana na slovenskom biću dva naroda.
Zapadni mediji su objavili da Putin i Merkelova rade na tajnom planu okončanja ukrajinske krize?
– Rat se neće i ne može završti ako se zanemare interesi pobunjenog dela Ukrajine. Ne verujem da Putin trguje u smislu – vi nama Krim, a mi vama Donbas i Lugansk. Jer, Krim je ruski, tamo je ruska vojska, njemu nikakvo priznanje ne treba, on je deo Rusije. I sigurna sam da će malo ko smeti da ga ratom oduzme od Rusije. U Donbasu se dešava nešto potpuno drugačije, zgažena su prava ruskog naroda. Ako bude htela mir nova ukrajinska vlast moraće te građane da izjednači u pravima sa ostalima i da im da mogućnost da odlučuju o svojoj sudbini. Sigurna sam da je u pregovorima Putina sa Merkelovom, ili s kim još, to jedna od glavnih tačaka.
Navikli na pokoravanje
Kako će se ukrajinska kriza odraziti na Srbiju?
Šta nam je činiti? |
SUTRA – Ukrajina drma Istok i Zapad (3): Dobili Krim, izgubili Kijev