Dvadeset jedan kandidat boriće se za pobedu na izborima, a oko 35 miliona ljudi ima pravo glasa. Ankete prognoziraju prednost biznismenu i milijarderu Petru
Porošenku, ali predviđaju da najverovatnije neće imati apsolutnu većinu, neophodnu da pobedi u prvom krugu.
Njegova najveća rivalka, bivša premijerka Julija Timošenko, ima prema istraživanjima javnog mnjenja, podršku samo šest odsto birača. Ako niko ne pobedi u prvom krugu, drugi krug biće održan 15. juna, u kome ankete prognoziraju pobodu Porošenku.
Pročitajte još:* Rusija će priznati rezultate izbora u Ukrajini * Donjeck i Lugansk proglasili nezavisnost, Donjeck od Moskve traži pripajanje |
Porošenko je stekao podršku zbog svog pragmatizma i sklonosti kompromisu. On zastupa približavanje Ukrajine 28-članoj EU, ali istovremeno priznaje važnost održavanja dobrih odnosa sa Rusijom. Ko god, međutim, da pobedi, kako navodi AP, suočiće se sa brojnim obeshrabrujućim izazovima, od rešavanja teške finansijske situacije u Ukrajini, preko ujedinjenja podeljenog izbornog tela, do pokušaja da progura nove zakone kroz polarizovan parlament.
Predsednik će morati da se bori sa posrnulom ukrajinskom ekonomijom, ogrezlom u korupciji i 3,5 milijardi dolara duga Rusiji za gas. Veruje se, takođe, da je režim bivšeg predsednika Viktora Janukoviča dodatne milijarde dolara strpao u svoj džep. Zemlja je doživela trenutni podsticaj od zajma od 17 milijardi dolara od Međunarodnog monetarnog fonda, ali će morati da sprovede bolne ekonomske reforme.
Takođe, šest meseci teške krize podstaklo je ekstremistički sentiment na obe strane: i onih koji Rusiju smatraju svojim zaštitnikom, i nacionalista koji zaziru od ruskog uticaja.
AP ocenjuje da je cilj izbora, šest meseci posle izbijanja protesta koji su doveli do smene Janukoviča i produbljivanja jaza između proevropskih i proruskih Ukrajinaca, da ujedine duboko podeljenu zemlju ili, u najmanju ruku, stanu na put daljoj polarizaciji.
