Očekuje se da partija predsednika Petra Porošenka osvoji najveći broj glasova, ali još nije izvesno da li će ta stranka moći samostalno da formira vladu.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, mesta u parlamentu trebalo bi da osvoje i Narodni front premijera Arsenija Jacenjuka i Otadžbinska partija Julije Timošenko. U igri je i nacionalistička Radikalna stranka Oleha Ljaška, koji je privukao veliku pažnju javnosti potrošivši mnogo na kampanju.
Političke snage sa najboljim izgledima na izborima dele prozapadnu poziciju i obećale su da će sprovesti neophodne reforme kako bi se Ukrajina izvukla iz kataklizmične ekonomske situacije. Ukrajinske nevolje dodatno su uvećane zbog konflikta između vladinih snaga i separatista na istoku zemlje u kojem je poginulo više od 3.000 ljudi.
Bivši predsednik Viktor Janukovič smenjen je u februaru, posle nekoliko meseci ponekad nasilnih protesta zbog njegove odluke da ojača trgovinske veze sa Rusijom na uštrb EU. Protesti su prerasli u masovni ustanak, praćen i gnevom zbog sveprisutne korupcije u zemlji, koja se smatra glavnim uzročnikom poniranja ukrajinske ekonomije.
Odlazećim parlamentom ranije je dominirala Janukovičeva Partija regiona, koja ima glavnu bazu podrške na pretežno ruskom industrijskom istoku. Očekuje se da neke pristalice Partije regiona podrže Opozicioni blok, koji čine mnogi bivši Janukovičevi saradnici. Neizvesno je da li će ta partija biti u stanju da pređe cenzus od pet odsto, neophodan da bi ušla u parlament.
Oko 30 miliona registrovanih birača glasaće za 450 poslanika Vrhovne rade po kombinovanom sistemu – polovina poslanika se bira po proprocionalnom sistemu s listama, a polovina po većinskom sistemu. Međutim, oko 30 mesta verovatno neće biti popunjeno zbog situacije na Krimu i u Donbasu.
