"To je praktično sva neovlašćena potrošnja, što direktno povezivanje na mrežu, što blokiranje brojila ili povezivanje mimo brojila. Može se reći da je od ukupnih gubitaka koji su oko 15 odsto, oko 6,5 odsto netehničkih, odnosno neovlašćena potrošnja, da je toga najviše u domaćinstvima, stambenim objektima, ali i u objektima male privrede, kafanama, splavovima, malim proizvodnim objektima. Ako se netehnički gubici pretvore u novac, može se reći da je vrednost tako izgubljene električne energije oko 100 miliona evra! Godinama EPS ukazuje da su krađe električne energije najveći kriminal u Srbiji", objašnjavaju u EPS-u.
Građani Srbije su vrlo dovitljivi kada je u pitanju neovlašćeno preuzimanje električne energije, ali u EPS-u kažu da su najčešća dva načina. Prvi, priključenje na mrežu mimo evidencije distribucije, što znači – neprijavljena brojila i razni slučajevi improvizovanih priključenja direktno na vazdušne vodove, javnu rasvetu i slično.
Drugi način je onemogućavanje tačnog merenja – nemereni vodovi pre brojila, fizička oštećenja mehaničkih brojila, skidanje ili lakiranje naponskih mostova, kao i upotreba ekstremno jakih magneta kod elektronskih brojila.
"EPS se bori protiv krađe električne energije i ne možemo da objasnimo kako se sve krade struja, a činjenica je da lopovi imaju stručna lica koja ih upućuju u načine kako da to bezbedno urade, bezbedno po život, ali mimo zakona", navode u tom preduzeću.
U prilog tome govori i činjenica da se sada putem interneta mogu kupiti i uređaji koji se koriste kako bi se brojilo vratilo unazad.
Ipak, i pored toga što je u pitanju krivično delo koje se može sankcionisati, čini se da se prestupnici slabo kažnjavaju. Nema sumnje da je Srbiji u ovoj oblasti potrebna stroža sudska praksa od postojeće, sa čime se slažu i u Elektroprivredi Srbije.
"Elektrodistribucije vrše pojačane kontrole na svim naponskim nivoima. U 2009. godini izvršeno je oko 286.000 kontrola i otkriveno 4.711 slučajeva neovlašćenog korišćenja, a vrednost obračunate energije je 389 miliona dinara. Pravni savet distribucija koji je formiran u EPS-u će uskoro da analizira sudsku praksu i da uputi nadležnim institucijama mišljenje o tome šta i ko sudi na istu temu – krađu struje. To je krivično delo, a sudska praksa je veoma različita, od presuda na zatvorske kazne do uslovnih", ističu u EPS-u.
Na osnovu prikupljenih podataka za period 2005-2007. od ukupnog broja presuda svega 2,2 odsto bile su kazne zatvora, 9,21 odsto novčane kazne, a čak 88,48 odsto uslovne.
"Jasno je da ovako blaga kaznena politika deluje stimulativno na potencijalne krađe. Veliki problem je što prilikom otkrivanja krađa radnici distribucija bivaju i fizički napadnuti, nemaju status službenih lica, nemaju asistenciju policije u takvim teškim situacijama", smatraju u EPS-u.
