Politički analitičar Škeljzen Maljići smatra da zajedničke sednice vlada Kosova i Albanije mogu da imaju pozitivne efekte, kao što bi imalo i priključivanje Kosova regionalnoj inicijativi “Otvoreni Balkan”.
Priština kategorično odbija da bude deo “Otvorenog Balkan” uz obrazloženje da je inicijativa štetna i bez vizije, ali Maljići ocenjuje i da redovne sednice vlada Kosova i Albanije postaju konkretnije, odnosno da se na njima postižu konkretniji sporazumi koji će olakšati živote građana sa obe strane.
– To je ne samo potreba Kosova i Albanije da imaju takav odnos, nego je i svetska praksa. Uvode se neke olakšice za trgovinu i to je normalna proces, koji takođe pomaže i pripremu celog regiona za malo veće projekte, za evropske integracije i za taj ‘Otvoreni Balkan’, izvan koga su tri zemlje, iako je pritisak i Evrope i SAD da se i one priključe toj inicijativi – kaže Maljići.
On smatra da je inicijativa “Otvoreni Balkan” dobra prilika za napredovanje zemalja Zapadnog Balkana na putu evropskih integracija.
– To je jedina perspektiva da se ubrza integracija regiona ka Evropskoj uniji. I da se na neki način smanje tenzije, naročito ako se reši situacija između Kosova i Srbije. Onda će ceo region profitirati. I unutar ovih država i spolja postoje tendencije da se ova situacija prolongira, da se ostavi situacija koja na neki način ne proizvodi rešenje nego neku vrstu odloženog ratnog stanja. Iako nema uslova za rat ali ponekad se stanje dovodi do takve situacije kao da se nalazimo pred vojnim intervencijama, često se ide na te retoričke i militarističke opcije – navodi Maljići.
Na pitanje da prokomentariše poslednje izjave albanskog i kosovskog premijera oko referenduma za ujedinjenje, odnosno da bi glasali “za” na mirnom referendum, Maljići kaže kako je ta priča nerealna i dodaje da takve izjave služe za unutrašnju upotrebu, odnosno kako bi glasačko telo bilo zadovoljno.
– To je na političkom nivou, to ljude zanima i Aljbin Kurti je nedavno dao takve izjave. Na celom Balkanu, od raspada Jugoslavije pa nadalje imamo te nacionalne homogenizacije, svi misle da je rešenje u tome. Postoji neke strukture koje promvišu ideje “srpskog sveta” i Albanci imaju slične varijante – zaključio je Maljići.
