Predsednik Srbije Aleksandar Vučić okuplja u Beogradu predstavnike političkih partija iz Republike Srpske, a povod su tenzije izazvane odlukom sada već bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka da se u krivični zakon u BiH uvede zabrana i kažnjavanje negiranja genocida. Predstavnici Srpske su zbog tog Inckovog poteza napustili institucije BiH.
Potez predsednika Srbije profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja vidi kao pravi u ovom trenutku. On objašnjava za “Vesti” da se tim pokazuje međunarodnoj zajednici da RS ima podršku Srbije, kao i da je to nacionalni interes oko kog su svi jedinstveni.
Ovaj politikolog podseća da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, pa je njen interes, ali i obaveza da štiti svoj narod u Srpskoj. Šolaja je ukazao da su prethodno, zajedničkom odlukom u Skupštini Srpske sve stranke pokazale da su na istoj strani bez obzira na to da li su deo vlasti ili opozicije. Naime, Republika Srpska je iz parlamenta poslala jedinstven odgovor na takozvani Inckov zakon, pošto su glasovima vladajućih i opozicionih stranaka usvojeni zakoni kojima je odbačena primena izmena Krivičnog zakona BiH na teritoriji RS. Istovremeno su usvojene izmene kojima je kažnjivo nazivanje RS genocidnom tvorevinom.
Poruka Zapadu
– Incko se nadao da će ga opozicija u Srpskoj podržati, ali u parlamentu RS pokazano je da sesu svi politički akteri ujedinjeni oko minimuma nacionalnog interesa, što je jako dobro. Posle ovakvog odgovora Banjaluke i Beograda na Inckov potez, međunarodna zajednica moraće drugačije da projektuje svoje odluke – kaže naš sagovornik.
On je podsetio na pozitivno iskustvo jedinstvenog odgovora RS 2012. i 2013.godine.
– Tada su se vlast i opozicija dogovorili i u svim institucijama u Sarajevu imali zajednički nastup, a zahvaljujući tome bili su najjači – kaže Šolaja i dodaje da očekuje takav odgovor i ubuduće u odbrani nacionalnih interesa.
Podrška Rusije
Politički analitičar Branko Radun za “Vesti” ističe tri najvažnije stvari za Republiku Srpsku koje omogućuju njen opstanak.
– Srpskoj je potrebno jedinstvo, a kako vidimo, trebalo je da Incko donese ovako štetnu odluku, pa da se svi osete ugroženim i da ih to dovede do retke situacije da su ujedinjeni – ukazuje naš sagovornik.
Radun, kao drugu važnu stvar, ističe podršku Srbije, a treću i podršku dela međunarodne zajednice.
– Osim jako bitne činjenice da je Srbija uz njih, za RS je vrlo važna i podrška Rusije, a neko vreme i ona koja je stizala iz Izraela. Srpska ima mnogo neprijatelja, pa nije dovoljan jedan prijatelj, već su joj svi dobrodošli – kaže Radun i ističe da je Srpska opstajala u vrlo teškim trenucima kada je uspevala da spoji te tri stvari.
Gubitnik samo BiH
Šolaja podseća i da odluka Incka o zabrani negiranja genocida izaziva dosta polemike.
– Pitanje je šta su Savet za implementaciju mira u BiH i Bonska deklaracija, kao i odluke koje se donose. To je, kao i neke druge, nametnuta odluka Incka, protektoratska, a koja će koštati Bosnu i Hercegovinu. Država će iz toga izaći manje stabilna, jer se zna da BiH podržavaju Bošnjaci, dok su protiv Srbi, a Hrvati ćute – kaže Šolaja.
Šmit s pola snage
Miloš Šolaja je prokomentarisao da dolazak novog visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita iz Nemačke, nije zasnovan na legalitetu i legitimitetu.
– Savet za implementaciju mira u BiH nije deo Dejtonskog sporazuma, a nije dobio ni podršku u Savetu bezbednosti UN – kazao je Šolaja.
Čuvamo mir
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srbija učiniti sve što može da sačuva mir i stabilnost u BiH i najavio da će u Beogradu poručiti predstavnicima političkih partija iz RS tri stvari.
– Pod jedan moramo da čuvamo mir, pod dva je da će Srbija poštovati Dejtonski mirovni sporazum, integritet BiH, ali i integritet Republike Srpske. A pod tri, Srbija će uvek biti uz narod u Srpske i pomagati na svaki način. To su važne stvari koje će Srbija da iskaže u svakom trenutku – kazao je Vučić.
Nasilje umesto prava
Sudija Milan Blagojević smatra da je ono što je učinio Valentin Incko nasilje i tiranija i da je time otvorio lov na Srbe i svakog ko misli drugačije u odnosu na njegov takozvani zakon o zabrani negiranja genocida.
– Zato sam i podneo ostavku na mesto sudije Okružnog suda u Banjaluci. Sve je izgubilo smisao, pa i da se bude sudija u ovako izopačenoj tvorevini kakva je BiH – kazao je Blagojević, inače profesor Ustavnog prava.
On smatra da su Inckov “zakon”, kao i ostali takvi njegovi akti nasilje koje nikada ne može biti u skladu sa pravom, odnosno ustavom.
– Ne postoji nijedan pravni akt bilo kog organa UN kojima bi se visokom predstavniku dalo takvo pravo, niti postoji međunarodni ugovor koji ovo omogućava. Ni Dejtonski sporazum, ni Ustav BiH, ne daju pravo visokom predstavniku da donosi zakon – rekao je Blagojević.
