Priča o neverovatnoj prevari počinje 2005. kada je, kao menadžer hedž fonda K1 Global Sab Trast, predložio Barclais banci zajedničko ulaganje uz profit od 15 odsto. Ova banka mu je poverila 220 miliona dolara, a Kiener je uz to dobio i menadžersku godišnju platu od 3,5 odsto, odnosno 7,7 miliona dolara, jer je obećao da će vremenom vratiti iznos osam puta veći od uloženog.
Tokom 2007. i 2008. Kiener je od francuskog BNP Paribas dobio još 60 miliona dolara. No umesto ulaganja u različite poslove, Kiener je novac trošio na kupovinu dva putnička aviona, helikoptera, superluksuzne vile na Floridi, velikog zemljišta u zavičaju u Ašafenburgu u Nemačkoj i slično.
Istraga je pokazala da je Kiener bio prvoklasni prevarant koji je putem mreže svojih firmi ćerki prikazivao znatno bolje stanje poslovanja nego što je to stvarno bio slučaj. Njegov fond rizičnog kapitala K1, registrovan na britanskim Devičanskim ostrvima, krovni je fond koji je prikupljao novac i ulagao ga u 73 hedge fonda na nižim nivoima.
Neki Kienerovi saradnici rekli za nemački Menadžer Magazin da je K1 fond od ulagača prikupio čak 600 miliona evra. Tužilaštvo tvrdi da se Kiener uopšte nije držao dogovora o ulaganju novca koji je imao s bankama, pa je dobar deo novca, koji nije utrošio na svoj superluksuzni životni stil, izgubljen.
Posle izbijanja skandala, izašlo je u javnost i to da su Kienerov K1 od 2001. proveravale nemačke finansijske institucije, zbog čega u toj zemlji niko više nije želeo sa njim da posluje.
