U hotelu Palas pred predstavnicima krematista iz Francuske, Belgije, Italije, Bugarske i Srbije održana je prva međunarodna konferencija ovog tipa koju organizuje Krematistička organizacija “Oganj”, pod nazivom “Evolucija kremiranja – ekologija, etika, solidarnost”, a tema je osmišljena u saradnji sa Evropskom krematističkom unijom, uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine i grada Beograda.
Ova tema dugo se tretirala kao tabu. Ipak, u poslednje vreme sve je veći broj onih koji na ovaj način ispraćaju svoje pokojnike. O tome koliko se situacija promenila govore podaci – u toku prve godine postojanja krematorijuma u Srbiji obavljeno je samo šest kremacija, a pre dve godine broj je dostigao 2.824.
– Kremiranje je dugo bilo izbor samo laika, budući da ga je katolička crkva izričito zabranila. U borbi koja se u 19. veku vodila između antiklerikalizma, s jedne strane, i antilaištva, s druge strane, nije čudno što je kremiranje postalo pravi simbol borbe koju su nemilosrdno vodili bezbožnici i sveštenstvo! Uostalom, osim protestanskih crkava, sve monoteističke religije su oduvek zabranjivale kremiranje: katoličanstvo, islam, judaizam, pravoslavna crkva. Katolička crkva je ipak uspela u tome da skine apsolutnu zabranu (1963. godine), ali sa strogim ograničenjem da kremiranje ne može da bude antiklerikalni stav – izjavio je Žan Pol Peti , predsednik krematističkog udruženja iz Belgije.
Učesnici na konferenciji govorili su o ekološkim, etičkim i solidarnim aspektima, kao i direktivama Evropske unije, a među njima su: Moris Tore (predsednik Evropske krematističke unije, Francuska), Frederika Plesant (predsednica Francuske krematističke federacije), Roberto Ferari (član Administrativnog saveta EKU, Italija) i mnogi drugi.
-Zaključak do kojeg su danas došli krematisti je da mentalitet i praksa evoluiraju u skladu sa vrlo snažnom evropskom privrženošću poštovanju volje pokojnika i suštinski, slobodi izbora.
Najvažnije je poštovanje želje naših sugrađana u vezi smeštaja njihovog pepela nakon kremacije i potrebe za praćenjem rituala tokom ispraćaja na kremiranje. To su glavni poprečni elementi naših evropskih pokreta.
Kao i u svim razvojnim društvenim procesima, tako i u procesu prihvatanja kremacije postoje kočnice. Iako se Katolička crkva dugo protivila kremiranju, ona je ipak evoluirala u svojoj percepciji, tako što toleriše krematističku praksu i postepeno smanjuje veću sklonost koju je pokazivala ka ukopu. Takođe, moguće je da rastuća pozicija islama među vernicima neće olakšati razvoj krematističkog pokreta u budućnosti. Ekološka dimenzija mora biti ispoštovana u svim aktivnostima krematista, utoliko pre što je uticaj grobalja na životnu sredinu daleko od zadovoljavajućeg i predstavlja veći razlog za brigu od korišćenja savremenih krematorijuma – zaključio je Moris Tore, predstavnik iz Francuske.
Prema statističkim podacima udeo kremacija u ukupnom broju sahrana koje obavi JKP “Pogrebne usluge” za godinu dana sada iznosi oko 21 odsto. Prvu inicijativu da se u našoj zemlji podigne krematorijum pokrenulo je društvo “Oganj” 1904. godine, a od otvaranja prvog krematorijuma do danasu Beogradu je kremirano gotovo 80.000 osoba.
