Možda mislite da je ekološka kuća pre svega Robinsonova koliba, usred pustog ostrva ili šume. A ipak, to je stan kao i svaki drugi (bar po izgledu), iako ima jedinstvene prednosti. U Evropi koncept ekološke kuće najpopularniji je u Francuskoj, naročito u regionima poput Provanse, Šampanje i Normandije. Da bi kuća imala prefiks eko, najmanje 85 odsto materijala od kojih je sagrađena mora da bude prirodnog porekla. Danas je taj koncept standard i simbol uspešne eko-gradnje koja čuva prirodu, ali i zdravlje i blagostanje čoveka. Osnovne odlike ovakvog objekta su prirodni građevinski materijali, proizvodnja obnovljive energije za dom i dobro integrisanje u prirodno okruženje. Po uzgledu su ove kuće veoma različite, od onih koje imaju više svetlosti i prostora, do onih pod zemljom, poput zemunica, usred šume ili pašnjaka, kao i malih pokretnih – kuća na točkovima.
Postoji još jedna podela po potrošnji: niskoenergetska (štedljiva) kuća troši manje od 50 kVh/m2 godišnje, kuća sa visokim energetskim performansama manje od 88 kVh/m2 , bioklimatska kuća između 40 i 50 kVh/m2 godišnje, a tzv. “pasivna” kuća manje od 15 kilovat časova po kvadratu za godinu dana.
Postoji još jedno pravilo: izgradnja “ekološke” kuće mora prvo da koristi prirodne i stoga obnovljive materijale. Upotreba drveta je sjajan primer. Korišćen od davnina za izgradnju, ovaj materijal je pouzdan, jak, jeftin i – obnovljiv, jer piljevina se može koristiti kao izolacija, kao i slama, konoplja, pamuk, lan, celulozna vata ili pluta. Osim drveta najkorišćeniji materijali su škriljac ili terakota. Unutra, prirodni izolatori i boje, kao i ekološke podne obloge. Toplotna pumpa vazduh-vazduh, peć na palete ili na drva i termalni solarni paneli moguća su rešenja za zagrevanje kuće i vode. Okvir staništa je ekološki, nudi efikasnu toplotnu ventilaciju zimi i leti. Interesantno je da Francuzi, vođeni ekološkom svešću, sve češće menjaju svoje letnjikovce za ekološke kuće. Čak i oni koji hoće da grade ili obnavljaju kuće na selu, odustaju i okreću se ekološkoj gradnji. Postoje i kompanije koje nude montažne eko-domove, a za njih se uglavnom odlučuju mladi ili parovi bez dece, kojima je prihvatljivije gotovo rešenje stanovanja.
Pun komfor
Iako neke manje eko-kuće deluju skučeno, one u unutrašnjosti imaju pun komfor, shodno konceptu “sve na jednom mestu”. Pojedine čak sadrže i mini-biblioteku ili terasu.
Putujuća Tini haus
U SAD je još 1929. godine napravljena prva putujuća kuća – popularna tini haus, za koju mnogi tvrde da bi bila idealno rešenje danas kada vlada kriza nekretnina. Sve je aktuelnija u Francuskoj i među mladima, koji rade na daljinu, pa im dom može biti bilo gde. Iako mala, svega 10 do 20 kvadrata, ova kuća ima sav komfor kao i normalne kuće, a cene se kreću od 20 do 40.000 evra.
Od lou kosta do luksuza
Lou kost ekološka kuća od 50 kvadrata procenjuje se na 57.500 evra, a ekološke kuće visokog kvaliteta koštaju i do 90.000 evra. Na 120 m2, cena se procenjuje na 120.000 evra za jeftinu kuću i 216.000 evra za kuću visoke klase. Ima i onih koji i ovde žele potpuni luksuz, pa je cena nekad i dvostruko veća. Ako gledamo tipove, za bioklimatsku kuću cena se kreće od 1.400 do 2.600 evra po kvadratnom metru, zavisno od izbora materijala i opreme, a za kuću pasivne ili pozitivne energije najmanje 3.500 evra.
Blato i zemlja
Ekološke kuće mogu biti građene od blata, od zemlje koja se puni u džakove – tzv. “earthbag” ili od slame. Ovo su jeftine, ali čvrste kuće. Ovakav tip gradnje, osim u Francuskoj prisutan je (i zakonski normiran) i na Novom Zelandu. Ako uzmemo u obzir da je vek trajanja jedne betonske kuće u proseku 50 godina, a jedne ekološke kuće od zemlje, blata ili nekog drugog prirodnog materijala i do 300 godina, sa sigurnošću možemo reći da su ove kuće trajnije i ekonomski isplativije. Uostalom, uz bolje prirodne izolatore, kuće od zemlje su zdravije od savremenih kuća, jer se za izgradnju ne koristi cement koji je najveći proizvođač štetnog ugljen-dioksida.
