Kultura u Srbiji odavno nije kultura, nego vanstranačka ličnost. Najbolji politički program je vanstranački program, ali samo u odboru za kulturu svake stranke. Ovu nacionalno-profesionalnu kategoriju ne treba brkati sa preletačima. Preletač je tragalac za srećom poput zaljubljene Ljovisne koja prevaziđe silne prepreke dok se ne uda za rančera sa hiljadu krava. Put preletača je nesiguran i često praćen gladnim godinama.
Vanstranačka ličnost nije avanturista, ona je udavača koja s punoletstvom osvaja postelju rančera sa kravama utirući put do onog sa helikopterom. Vanstranačka ličnost zato ima dva partijska radara umesto očiju i sprema se da pređe na android aplikacije. Internet ovoj udavači daje neslućene mogućnosti. Dok se brčka na moru, na Fejsbuku može da šeruje kulturu.
Ono što je 20. vek tumačio kao kulturni život – pozorište, muzej, opera, balet… to već odavno vampiriše državni budžet i kuka za Šekspirovim vremenima koja su imala publiku.
I dok se njujorška opera leti preseli među publiku u Central park, naša ima – budžet. I svi kukaju da im država ne daje pare. A država je ostala i bez helikoptera i bez cipela, jer je umesto vojske zaposlila armiju udavača, sve same vanstranačke ličnosti, koje godinama uređuju kulturno-zabavni sadržaj mile nam otadžbine.
Upravni odbor novosadskog Pozorišta mladih usvojio je nedavno kulturno-zabavni predlog da se potroši 3.000 evra za izradu softvera za Fejsbuk!? I nije ni važno što pozorište tvrdi da je u pitanju greška u kucanju, da je toliko košta aplikacija za mobilni, koja je isto tako besmislena za kulturni život građana Novog Sada. Važno je ko su udavače koje sede po upravnim odborima, ubiraju kulturni danak i glasaju da je "softver za Fejsbuk" determinanta za funkcionisanje teatra. Elem, upravni odbor narečenog stuba kulture mladih ima sedam članova, a čak pet postavlja grad Novi Sad. Tu sedi jedan bivši portir, jedna studentkinja, jedna glumica amater… E, tu smo opet stigli do vanstranačke ličnosti, odojčeta na sisi svetih političkih krava. Ono diže ruku i za softver za Fejsbuk, jer ako nije kulturno, sigurno je zabavno.
Eto idealnog vremena za upravne odbore u kulturi i selektore raznoraznih festivala. Zanosna udaja za političke namiguše sa gomilom podsuknji, koje će skidati sa svakom promenom vlasti, zadržavajući stanove, plate, honorare i kulturni ugled u krugu familije i komšiluka. To se zove vanstranačka kultura.
Tako je Festival monodrame i pantomime u Zemunu pre tri godine prvo izgubio selektora Ivana Bekjareva, koji ga je i postavio na noge, a dobio vanstranačku ličnost, izvesnog Milovana Zdravkovića koji je izgubio – festival. Te je ove godine festival trajao jedan dan pred publikom sačinjenom od familije i komšiluka. I to je minuli rad vanstranačke ličnosti sa dugogodišnjim stažom, a počeo je od Saveta za kulturu DSS-a, stigao do naprednjaka, pre nekoliko godina i doktorirao na privatnom fakultetu za štancovanje glumaca koji će posao imati samo u dečjim igraonicama. I gle čuda, selektor je dobitnik nagrade za neviđeni doprinos srpskoj kulturi, dodelila mu vanstranačka kulturna organizacija, Kulturno-provetna zajednica, koja nema nikakvu umetničku produkciju do da sama sebi dodeljuje nagrade. Prednost imaju upravnici sopstvenih odbora i bivši ministri kulture pod istragom.
I dok Ljovisne imaju unosnu bračnu dužnost da dižu ruke za "softver za Fejsbuk", u pozorišta više niko ne ide jer su dosadna, muzeji prokišnjavaju ili se grade kao Skadar na Bojani, biblioteke ne dobijaju knjige, a televizija kroji kulturni identitet jeftinim rijaliti predstavama sa kravama. Ko nema stado, može da ga vidi na televiziji.
Onaj ko prvi pomuze svakako je dobitnik.
