Maja Odžaklijevska poznata je kao jedan od najboljih vokala u našoj zemlji, a pre dve decenije odlučila je da prestane da peva.
Mediji su delimično pisali i o njenom privatnom životu, a poznato je da je sama odgajala ćerke Teu i Andreu, budući da se za Teinog oca nije udala, a da se od Andreinog brzo rastala.
– Nisam se udala za Teinog oca Aleksandra zbog toga što me to nije interesovalo. Nije me zanimalo da kuvam ručak i vodim takav život. Ali za Andreinog oca Enesa jesam se udala, na njegovo insistiranje. Venčali smo se, ali je to kratko potrajalo. Oni su bitni mojoj deci, pa sam održavala odnos sa njima. Sa Teinim ocem sam se družila do prošle godine, dok nije preminuo. I sa Andreinim tatom, koji ima suprugu i dve ćerke, obavezno odem na ručak kada dođu u Beograd. Ni sa kim se nisam rastala na ružan način – navela je svojevremeno pevačica, koja ne krije da se kao samohrana majka susrela sa brojnim nedaćama.
– Bilo je strašnih momenata dok sam podizala ćerke. Dešavalo se da jedemo keks sa vodom zato što nemamo para za mleko. Do te mere je bilo teško. Nisam mogla da radim, a nisam i dalje htela da pravim kompromise i pevam nešto što ne mogu, što želudac neće. Doduše, jednom sam pokušala. Preko jednog menadžera iz Radio Beograda prihvatila sam tezgu u Nemačkoj kako bih zaradila novac za decu. Radili smo petak, subotu i nedelju. Posle ta tri dana rekla sam sebi: “Nikad više” – prisetila se Maja koja se devedesetih godina nije bavila pevanjem.
– To su bile ratne godine. Posao je te 1992. počeo da jenjava, pa sam morala da počnem nešto drugo da radim. Moj drugar je imao vulkanizersku radnju, gde je prodavao polovne gume. Pitala sam ga da me preporuči za neki posao, a on mi je rekao da njemu treba nadzorni organ. Zaposlio me je. Bio je prezadovoljan kada sam otkrila da ga radnici potkradaju. Plata mi je bila oko 500 maraka, a do tada sam, kad otpevam samo jednu pesmu, dobijala 1.000! Ali bilo mi je u redu to, jer sam bila zahvalna što mogu da zaradim svoj dinar. Ne postoji osećaj nezadovoljstva kada pošteno zaradite novac. Dokle god je pošten posao, svaki dinar je veliki kao kuća. I u Švedskoj sam, dok sam bila sa mamom, čuvala tuđu decu. Radila sam i u fabrici na ispravljanju konzervi. Mama mi je govorila: “Sine, Bog nema ništa protiv poštenog posla”. Sada konačno uživam! Moja karijera je počela 1969. godine, a ja sam sa 38 godina radnog staža otišla u penziju. Nastavila sam i posle toga da radim, ali sam pre tri godine rekla da je dosta – ispričala je pevačica tad za “Informer”.
