Na kraju krajeva, i sadašnji srpski vođa odao je počast Dačićevom šarmu, mada nije jasno da l’ iz velikodušnosti ili ljubomore. Kao nesumnjivi svedok pregovora u Briselu i Vučić se slaže sa plebsom, tek posrednim saznavaocima događaja, da ni briselska administracija nije odolela šarmu Ivice Dačića.
To je ona vrsta neodoljivosti kojem su levičari sa Balkana, još od briljantskog prstena Josipa Broza, preko Miloševićevog izvrsnog viskija, pa sad do tompusa raspevanog Ivice Dačića, zavodili zapadnjačku aristokratiju. Toliko da je uzdržana kraljica Elizabeta onomad "udavila" Voju Koštunicu pitanjima o Titu. Posle se govorkalo da je to čist žal Njenog visočanstva za mladošću kada ju je jedared neobuzdani Valter štipnuo za mesto na kojem i kraljica mora da sedi.
Taj zanos balkanskim liderima osetila je i baronesa Ketrin Ešton, pa ne čudi što dobija poriv da se, onako po srpski, izljubi sa neodoljivim Srbinom. I to nije deo Dačićevog samohvalisanja protureno njemu znanim medijskim kanalima. Ako niste sigurni, pogledajte pažljivije snimke njihovih pozdrava. Ko tu koga privlači i ko pevuši "tri poljupca hoću ja".
I taman kada je malo odahnuo, spuštajući se sa visina po kojima šibaju gromovi, stiže novi zamajac podsmehu. Kao novi šef srpske diplomatije, istinski vukovac i student generacije, 48-godišnji Dačić rešio je da se lati učenja engleskog, što je izazvalo raznorazne, najčešće podsmešljive komentare. Ako nam stalno govore da je učenje doživotni proces zašto se podsmevati Dačićevoj nameri.
Kada se rodite sa maternjim srpskim jezikom vi ste u startu u debelom minusu u odnosu na Engleze, Francuze, Nemce, Ruse ili Špance. Za ambiciozne, kakav je nesumnjivo Ivica Dačić, to je dodatni motiv da se prione na posao. A slovenska i levičarska duša, plus Titovo školstvo, uveli su ruski kao prvi strani jezik u obaveznom školovanju. I Ivica je pravi izdanak takvog pristupa, njegov ruski je više nego korektan, pa je na njemu divanio i sa Putinom.
Sa Ketrin Ešton neobavezno je ćaskao na kaubojskom engleskom, ali baronesa mu to nije zamerila. Dok je maleni Ivica učio pod sijalicom malih vati u Žitorađi, baronesa je gradila karijeru laburističkog političara iz radničke, rudarske porodice. Okolnosti probijanja od proleterijata do političkih vrhova solidarisao je ovo dvoje političara, pa šefica evropske diplomatije svakako ima razumevanje za Dačićevu muku. Uostalom, i ona je na visoku funkciju došla sa znanjem samo jednog – maternjeg engleskog jezika.
Zbog toga su je svojevremeno evropski parlamentarci kritikovali, a ona im uzvratila obećanjem da će naučiti nemački i obnoviti zapušteno školsko znanje francuskog. Šta je od toga ispunila, nije nam poznato, ali hoćemo da verujemo da će ubuduće sa beogradskim kolegom divaniti bez posrednika i to ne zato što je ona progovorila srpski da bi je ceo svet razumeo.
Uostalom, čemu nedoslednost i na ovom terenu. Kada su saradnici hvalili Đinđića kako je on u 50. počeo da uči engleski, onda je to bio samo još jedan dokaz neumorne energije za znanjem i učenjem. Dačiću ni taj štreberski predznak ne žele da priušte i to je nepravedno.
Zato ne daj se generacijo! Samo nemoj da ti engleski bude jedino pozitivno iz tvog diplomatskog delanja.