Stefan Milovac, fudbaler portugalskog Oljanensea, selekcije U19, rođen je 16. novembra 1996, sedam meseci pre nego što će njegov otac Stevan, član šampionskog tima Vojvodine s kraja osamdesetih prošlog veka, okačiti kopačke o klin u portugalskom Salgeirosu.
Stefan se posvetio fudbalu odmalena, potvrđujući tačnost stare narodne izreke da "iver nikada ne pada daleko od klade". Prve godine proveo je u malom klubu FC Sao Luis iz grada Faro, gde se porodica nastanila nakon završetka karijere Milovca seniora, da bi ga kasnije put odveo u Escola de Futebol de Faro. Kako škola fudbala nije imala pionirski uzrast, Stefan je 2008. prešao u svoj sadašnji klub.
– U Oljanenseu sam prošao sve kategorije, a sada sam omladinac sa jednogodišnjim stažom u timu. Igram standardno, štoper sam, uživam dok sam u ulozi defanzivca i to mesto napuštam samo ako rezultat traži da se preselim u protivnički kazneni prostor – priča Milovac junior.
Sa izuzetnom visinom od 197 centimetara mogao je komotno da se oseća i među košarkašima, ali taj sport je prepustio starijim sestrama Tamari i Tatjani. Uspeh je zagarantovan ukoliko se radi, a Stefan se za pomoć obratio najboljem mogućem učitelju.
– Poslednjih godinu dana treniram individualno jednom nedeljno s tatom. On mi ukazuje na nedostatke, kući dosta pričamo o igri i daje mi savete. Traži da bude sve perfektno, pa mi nekad bude i dosadan – našalio se Stefan.
Očeve igre nije mogao da zapamti, ali zahvaljujući arhivskim snimcima može da vidi kako se osvajala titula s Vojvodinom u SFR Jugoslaviji i kako je funkcionisala kaznena ekspedicija Salgeirosa, predvođena štoperskim tandemom Đoinčević – Milovac i Jovicom Nikolićem na sredini terena.
– Tata mi nije idol, jer ga nisam gledao, već je to Nemanja Vidić. Želim da jednog dana postanem profesionalac i da zaigram u Engleskoj. Navijam za Čelzi, u Portugalu volim kada pobedi Porto, a u Srbiji sam vezan za Vojvodinu. Cilj mi je da zaslužim igrama dres reprezentacije Srbije, jer uprkos tome što sam ceo život proveo u Portugalu, i što sam rođen u Portu, ja sam Srbin. Znam da neće biti lako ostvariti cilj, ali nadam se da će mi uz malo sreće i mnogo rada to biti dostižno.
Sestre vrhunske košarkašice
|