Nastavnica Ljubica Burgić je mnogo čemu učila svoje male đake, pa i da pre starta školske godine mora da se odrecituje “naša himna”, nazvali su tako pesmu
“Veliki početak”, autora Dragana Lukića. To sve znači da deca koja pohađaju nastavu pri pariskoj parohiji i Hramu Sv. Save i koje redovno blagosilja sveštenstvo predvođeno protama Nikolom i Slavišom i arhimandritom Justinom, treba na prvom času da puste glas iz petnih žila, pa da svi čuju: “Leva, desna/ desna, leva/ čujem korak/ kako peva.”
Ima još, ovako:
“Zdravo, vojsko oštrih olovaka/ zdravo, kolono đaka/ u septembarskom maršu/ ja znam da školska godina traje/ ni subotu ni petak/ već mnogo više/ zato viknimo – ura za veliki početak.”
Naravno, dodatno deca začiniše gromkim: “U-r-a-a-a…”.
Pre dve septembarske nedelje u sabornom hramu Sv. Save služen je moleban za početak nove školske godine, okupili se učitelji, roditelji i deca, što nastavica Ljubica ovako objašnjava:
– Učitelj, roditelj i dete su važan trugao, sarađujemo i poštujemo se. Jeste, privilegovani smo dobrom decom. Srpska škola je za mnoge đake “prozor u srpsku kulturu”. Mame su često stranog porekla, ove godine imamo mamu Poljakinju, Italijanku, Grkinju, Marokanku i Srpkinje. Neretko su i očevi stranci kao Majin i Stefanov tata koji je Portugalac, a zanimljivo je da su oni među prvima naučili azbuku pišući svoje dugo prezime Ferera-Teskera Mandić – saopštava ljupka Ljubica, za koju deca kažu da je “učiteljica koja sve zna i ne mora da uči”.
Upravo se zbog tih lepih epiteta učiteljica Ljubica potrudila da ni deci učenje ne bude mučenje.
– Biramo teme koje su od opštekulturnog značaja i provlačimo ih kroz više predmeta. Anica Tomić pomaže deci u prevođenju sa francuskog na srpski jezik. Vojin Jagličić ih podučava muzičkoj kulturi. Osnove vere predavaće student bogoslovije kojeg nestrpljivo iščekujemo. Svi zajedno radimo na čuvanju kulturnog nasleđa i sopstvenog identiteta – razrađuje Ljubica.
Odmori su nedavno završeni, odmah se nadovezala školska nastava. Polaznici dopunske škole parohije Sv. Sava su pomalo i privilegovani, jer su im molitveni činovi (koji se obavljaju uz oltar) i brojni freskopisi i ikone, takoreći, najlepši mogući dekor, a česti su im pozivi da na nedeljnim liturgijama i proslavama recituju čak i nepripremljeni, a oni svaki put osvetlaju obraz.
Kako upis u školicu još traje, ne zna se tačan broj đaka.
– Ukrcavanje u naš brodić je u toku. Recimo, biće nas 50 – procenjuje nastavnica Ljubica.
Od “Žuće” do Tolstoja
Pored uvek pred očima lepe Crkve Sv. Save, deca imaju mogućnost da koriste i odlično sređenu crkvenu biblioteku, gde se, takođe, mnogo angažuje učiteljica Ljubica, poznata kao zaljubljenik u knjige i redovan čitalac.
– Ove školske godine koristićemo knjige od “Žuće” (prve reči za predškolce) do Tolstoja, a opredelili smo se za knjige izdavačkih kuća “Maša i Raša”, “Klet” i “Pčelica”.
Dakle, “Žuća uči da čita”, pa priče za decu (Tolstoj) ili “Upoznajmo Vuka i Dositeja”. Za decu je pisao i Ivo Andrić. “Vođa” i odabrane novele su od Radoja Domanovića. Teško se odlučiti koja je najlepša priča o srpskim istorijskim ličnostima, da li o Milošu Obrenoviću, Marku Kraljeviću, kraljici Milici i devet Jugovića, Prokletoj Jerini, Simonidi ili Ćirilu i Metodiju…? Tako na startu, a u nastavku će se pročitano prepričavati.
Odlazak u Operu Bastilja i Garnije
Nastavnica Ljubica je, uistinu, posvećena svojim đacima. Rado ih vodi u zoološki vrt, među slikare na Monmartr, u muzeje, na čas im dovodi sportiste, poete, slikare, pa i operske pevače, a u tekućoj sezoni je u planu i odlazak u pravo veliko pozorište, u Operu Bastilja i Garnije.
– Treba deci sve ponuditi, na njima je da izaberu svoj životni put – zaključuje Ljubica.
Uspomene s raspusta
Na prvom školskom času sva su se dečica hvalila letnjim provodima, a sestrice Tijana i Tara donele svoju fotografiju sa belim lepotanom:
– Ne, nije naš. Letovali smo na jugu Francuke, a Lesija smo posudili da ga ceo dan šetamo. Ne bi mama i tata dali da ga zarobimo u pariskom stanu.
