Učenje je kao slaganje kockica

"Pojedina živa bića u učenju kognitivnih veština ograničavaju raznovrsnost i broj (kortikalnih) modula koje imaju", kaže Eduardo Merkado, psiholog na Univerzitetu Bafalo u Njujorku. "Zamišljate li da je to skup lego kockica, ukoliko ih imate više, možete sklopiti raznovrsnije oblike".

Kortikalni moduliveoma su prostorno različiti, kao krugovi u obrascu nalik na saće oblažu mozak.

I nasleđe i sredina

Ranija istraživanja su pokazala da, u suštini, što je veći korteks veća će biti intelektualna moć organizma. Prema hipotezi Eduarda Merkada, međutim, nije obavezno važna veličina negoraznovrsnost i zbir kortikalnih modula. Veća kora jednostavno obezbeđuje prostor za mnoštvo raznovrsnih modula.

Dotična zamisao mogla bi objasniti zašto se smatra da pacovi imaju veću kognitivnu plastičnost od krava, iako krava imaju veći korteks. Eduardo Merkado predviđa da ako bismo veoma podrobno uporedili mozgove ovih životinja, pacov bi se odlikovao većom raznovrsnošću, a možda i većim brojem kortikalnih modula.

Šta upravlja količinom i raznovrsnošću modula?

U najkraćem, utiču i nasleđe i sredina.

"Od rođenja imate genetske kôdove koji, u osnovi, određuju ukupan broj modula koji imate, to je neka vrsta grubih smernica", objašnjava on. Kasnije iskustvo i učenje mogu povećati ili umanjiti raznovrsnost ili broj ovih sastavnih delova. Promene u modulima, takođe, mogu objasniti zašto ljudi imaju različite sposobnosti učenja kako stare.

A šta je s čovekom?

Ako biste pogledali mozgove dvoje ljudi ne biste obavezno mogli znati koji ima veće intelektualne sposobnosti. Čak iako se jedan odlikuje većom raznovrsnošću iskustava i dalje možeteodrediti hoće li on (ili ona) dostići svoje puno ispoljenje (potencijal). Zamislite nekoga ko bi bio veoma sposoban matematičar, ali nikada nije učio matematiku: on bi mogao imati raznovrsnije module od nekoga ko je profesionalni matematičar a ima manje potencijala, ali celoga života vežba. Sposobnost matematičara i dalje bi bila veća, iako je u početku bio obdaren manjom raznovrsnošću modula.

Kognitivna plastičnost nije isto što i inteligencija. Jedno se odnosi naučenje, a drugo učinka. "Inteligencija je mera onoga što možete učiniti, a kognitivna plastičnost mera vašeg potencijala", naglašava Eduardo Merkado.

Zloupotreba saznavanja

Poređenje kortikalnih modula u mozgovima dvoje ljudi bilo bi, za sada, gotovo nemoguće jer ne postoji lak način da se oni vide. Naučnici proučavaju module tako što seciraju mozak i posmatraju pojedinačne ćelije ili korišćenjem moždanih elektroda.Mada su pređašnja istraživanja obelodanila da je veličina kore u vezi s inteligencijom, Eduardo Merkado među prvima nagoveštava da kortikalni moduli mogu biti povezani s ljudskom sposobnošću učenja. Saznanje u vezi s tim kako utiču na kognitivnu plastičnost moglo bi pomoći predavačima u prekrajanju svojih predavanja omogućujući studentima da dostignu svoj puni potencijal.

Ali iskrsavaju opasnosti slične onima koje pretesportistima koji koriste steroide da bi unapredili snagu mišićnih vlakana; moguće je da će jednoga dana ljudi, možda, pokušati i da zloupotrebe lekove da bi poboljšali kogniciju (saznavanje).

Očigledno nova pretpostavka pre je zasnovana na povezanosti (korelacijama) negona neposrednim dokazima. Kod svih vrsta bez razlike posedovanje većeg broja i raznovrsnosti modula u sprezi je sa povećanom intelektualnom sposobnošću. A kod ljudi učenje novih veština dovodi do promena u moždanom kolu, što može značiti da se uvećao zbir kortikalnih modula.

"Oblast korteksa koja je uključena u tu veštinu teži da se uvećava, a to pokazuje da je uključeno više modula", zaključuje Eduardo Merkado.