S obzirom da je Ljubiša Simić objavio nekoliko knjiga poezije za decu, ovo je bila izuzetna prilika da se prvi put sretne sa bečkim osnovcima.
– Obrađivala sam pesme Ljubiše Simića na časovima maternjeg jezika skoro dva meseca, pokušavajući da ih upoznam sa književnim stvaralaštvom autora. Moram da priznam da su reakcije dece bile odlične. Oni su pesmice doživljavali kao nešto njima blisko, s obzirom da Simić ima jednostavan i savremen stil pisanja, prilagođen dečjim razmišljanjima i sposobnostima, a svaka pesma ima u sebi i vaspitnu komponentu. Njegovo književno delo podseća na opus Jovana Jovanovića Zmaja, koji je pored vrsnog pisanja bio i jedan od izuzetnih pedagoga. Učenici su u školi napravili i pano koji je prepun različitih radova i ilustracija, inspirisanih književnim delom Ljubiše Simića – rekla je profesorka Matić.
– Druženje sa bečkim osnovcima bilo je za mene pravo otkriće, imajući u vidu činjenicu koliko ih je njihova učiteljica pripremila na moj dolazak. Oni su izražajno recitovali i čitali tečno pesmice, na moje veliko iznenađenje. Među njima ima izuzetnih govornika, budućih pisaca i likovnih umetnika – izjavio je Simić posle druženja sa decom.
Ljubiša je čitao deci svoje pesme, a njima su se posebno dopale: "Uspavanka", "Mače naopače", "Đačko doba", "Hrabri zeko" i "Žablji car".
Učenici su pesniku u znak sećanja poklonili svoje crteže i zapise, a on je njima uzvratio potpisivanjem knjiga.
Presudan susret sa MiromOdgovarajući na pitanja Simić je naglasio da je školu, koju je on kao dečak pohađao, posetila svojevremeno Mira Alečković. Ta poseta je na njega izuzetno pozitivno delovala i zato je već tada odlučio da će postati pesnik. Pesme je počeo da piše u šestom razredu osnovne škole, a prva pesmica koju je napisao je "Mače naopače". Istakao je da ne postoji škola za pesnike i da treba imati talenat, ali je neophodno dobro poznavati maternji jezik i gramatiku. |
