Mladi iz Srbije, zainteresovani za društvene nauke imali su priliku početkom ovog meseca da učestvuju na konferenciji po modelu Ujedinjenih Nacija, SOMUN konferencija (Sustainable Objectives Model United Nations) koju su organizovali ambiciozni maturanti Maja Mojašević, učenica Devete beogradske gimnazije i Đorđe Rosić iz Treće beogradske gimnazije. Simulacija rada UN okupila je oko 50 učesnika čiji je zadatak bio da nađu rešenja za probleme sa kojima se svet suočava putem pregovora i debate. Svaki učesnik predstavljao je delegaciju određene države, najbolji delegati su nagrađeni, a svi su se kući vratili sa novim znanjima i prijateljima.
Važne teme
– Mi smo i pre same konferencije kao glavni cilj postavili da se učesnici lepo provedu i ponesu sa sobom lepe utiske, jer bez njih konferencija ne bi ni bila moguća. Atmosfera je bila odlična, mnogi su upoznali nove prijatelje i zabavili se, ali i stekli dragocena znanja o principima diplomatije i funkcionisanju Ujedinjenih Nacija – rekli su za “Vesti” oganizatori Đorđe Rosić i Maja Mojašević.
Model Ujedinjenih Nacija predstavlja akademsku simulaciju UN koja teži edukaciji učesnika o trenutnim globalnim problemima, temama u međunarodnim odnosima, diplomatiji, kao i agendama i procedurama UN. Na SOMUN konferenciji je zasedalo tri komiteta i u svakom se raspravljalo o nekoj od bitnih tema: u okviru Komiteta za ženska prava o emancipaciji žena u islamskim državama, u okviru Komiteta za ljudska prava o prostituciji i trgovini ljudima i u okviru Saveta bezbednosti o tenzijama između Kine i Tajvana.
– U svakom komitetu bilo je 15 do 20 zemlja i svaka zemlja je imala svog predstavnika, na kraju je svaki komitet donosio zaključak, pisala se rezolucija, rešenje za zadatu temu. Generalno za prvu temu bilo je veoma interesantno jer smo podržali uzdizanje žena u islamskim zemljama. Danas s jedne strane imamo realno napredak u oblasti ženskih prava na Bliskom Istoku, a sa druge strane imamo situaciju u Iranu. Tu je trebalo naći neki kompromis i bilo je veoma interesantno – navodi Đorđe.
Kada je reč o temi prostitucije i trgovine ljudima, objašnjava Maja, gledali su da u komitetu budu države koje imaju najviše problema sa trgovinom ljudima i one zemlje koje bi mogle da im pomognu da prevaziđu ovaj problem, a tokom debate akademci u ulozi delgata ujedinili su se da dođu do rešenja. Na sve tri zadate teme bilo je puno zanimljivih predloga i kreativnih rešenja, složni su organizatori.
Najbolji delegati
Prvog dana konferencije, posle ceremonije otvaranja u Kolarčevoj zadužbini i dvosatnog zasedanja komiteta, učesnici su se okupili na svečanoj večeri gde su imali priliku da se bolje upoznaju. Drugog i trećeg dana, konferencija se održavala u prostorijama Fakulteta Organizacionih Nauka Univerziteta u Beogradu gde su komiteti nastavili sa zasedanjem.
Na kraju konferencije, podeljene su nagrade za najbolje delegate i sertifikati za sve učesnike. Priznanje za najboljeg delegata dobila je Lidija Milovanović, a specijalne nagrade Dina Dmitrieva i Anastasija Filipović.
Maja i Đorđe veoma su zadovoljni uspehom projekta u koji su uložili mnogo vremena i truda.
– Nas dvoje smo već posećivali konferencije po modelu Ujedinjenih nacija, to nam je bilo veoma interesantno, a organizacija takvog događaja učinila nam se kao izazov, koji smo uspešno savladali. Zaključili smo da je to dobar način da proširimo naša iskustva, jer smo pre toga bili samo učesnici, a biti organizator daje novu perspektivu – kaže Đorđe i dodaje da je on učestvovao i na sličnim konferencijama u Sarajevu.
Prema njihovim rečima, interesovanje mladih za događaj koji su organizovali bilo je veliko. Najmlađi učesnik imao je 14 godina, a najstariji je na trećoj godini fakulteta.
Iskustvo za pamćenje
Maja i Đorđe navode da je mnogima ovo bilo prvo iskustvo na konferenciji po modelu UN i da im je veoma drago zbog toga. Jedna od njih je i Milica Ibranović, učenica Internacionalne škole u Beogradu.
– Prvi put sam učestvovala u Modelu Ujedinjenih nacija i bilo je to iskustvo za pamćenje! Ja sam zastupala državu Australiju i moj komitet je bio zadužen za ženska prava. Naša zajednička tema je bila Emancipacija žena u islamskim državama, što se ispostavilo kao jedna od vrlo kompleksnih tema za rešavanje. Da bi debata bila moguća, trebale su nam strane koje su bile za i protiv. Na mom komitetu su se nalazile države od Saudijske Arabije i Irana do Kanade i Nigerije. Jedan od najjačih utiska tokom konferencije jeste bilo samo prisustvo mojih vršnjaka koji su tako strastveni u tome što vole da rade. Čitav doživljaj je bio veoma inspirativan i pre svega edukativan, na primer kada sam se prijavila na konferenciju nisam znala šta da očekujem pošto nisam imala dodir sa političkim naukama do sada, ali ovo fenomenalno iskustvo me je zainteresovalo. Što se tiče društva, ne možete pogrešiti, čitavo okruženje je bilo podržavajuće i iako ste možda došli nesigurni, već prvog dana ćete steći samopouzdanje koje će biti korisno i van konferencije – priča Milica za “Vesti” i dodaje da joj je ovo iskustvo promenilo pogled na javno obraćanje i da preporučuje svima da se prijave sledeće godine.
Drugovi iz škole
Đorđe i Maja zajedno su išli u osnovnu školu, ali su se posle osmog razreda udaljili. Ponovo ih je pre godinu dana spojila ljubav prema društvenim naukama, kada su se sreli na jednoj od debata na kojoj su učestvovali.
– Mene već dugo zanimaju društvene teme. Prva konferencija na kojoj sam učestvovao bila je Modela UN prošle školske godine. Učestvovao sam 2019. godine i na Evropskom parlamentu mladih – navodi Đorđe.
Maja je prvi put za konferenciju po modelu UN saznala od razredne, od tada je redovan učesnik, a sada i organizator.
– Stekla sam dragoceno znanje kako rade velike svetske organizacije. Naučila sam puno o različitim državama. Bila sam u delegacijama Turske, Kine… uvek je novi izazov. Takođe, mnogo se nauči o aktuelnim dešavanjima u određenoj zemlji, kada dobiješ zadatak da zastupaš interese i stavove te države – zaključuje Maja.
Debata ne engleskom
Svi učesnici debatu o svetskim problemima vode na engleskom, a osim pripreme i upoznavanja sa temom o kojoj će razgovarati neophodno je da budu spremni i na improvizaciju.
– Zahteva kreativnost, brzo razmišljanje, fleksibilnost. Postoji bodovna lista po kojoj se boduju učesnici, da li poštuju pravila, kako se izražavaju, da li su dobri govornici.
Takođe, nije dovoljno da je neko samo dobar govornik, već da zastupa stavove te zemlje baš onako kako bi ih zastupao stvarni predstavnik te zemlje. Da bude realna debata, ali bez vređanja i neprijatnih izjava. Ako se tako nešto dogodi, a desi se u žaru rasprave, gube se poeni – objašnjava Đorđe.
Okupljanje i dogodine
Konferencije Modela Ujedinjenih nacija se održavaju još od 1921. godine, kada je prva zabeležena konferencija ove vrste održana na Univerzitetu u Oksfordu, pod nazivom Oxford International Ašemblies
i bila je inspirisana radom Lige Nacija (s obzirom na to da tada nisu postojale Ujedinjene nacije).
Prema rečima mladih organizatora, konferencija SOMUN će se održati i sledeće godine, o čemu se zainteresovani mogu informisati preko Instagram profila Žsomun.srb
Buduće diplomate
Maja i Đorđe ove godine završavaju srednju školu. Planiraju da pre nego što krenu na fakultet učestvuju u sličnim debatama koje se organizuju širom Evrope. Sledeće destinacije su im Budimpešta i Atina, a zatim ih čekaju studije, očekivano međunarodnih odnosa i diplomatije.
– Želim da studiram međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka, ali i pravo. Mislim da mogu da se nosim sa obavezama na oba fakulteta – siguran je Đorđe.
Maja planira da upiše međunarodne odnose na FPN, a kako kaže politika i novinarstvo je privlače odmalena. Oboje razmišljaju o master studijama negde u inostranstvu, a u budućnosti sebe vide u nekoj od državnih institucija ili međunarodnih organizacija.
Škola po meri đaka
S obzirom na njihove želje, planove, znanje i ambiciju sasvim je izvesno da će Maja i Đorđe jednog dana biti među onima koji donose važne državne odluke. Da ovog trenutka imaju tu moć, kažu, prvo bi se pozabavili reformom obrazovanja.
– Potrebno nam je više praktičnog iskustva u školama, bolji balans između nastavnih i vannastavnih aktivnosti, ali i fleksibilnost u radu, da recimo kao u nekim zapadnim zemljama učenici mogu da biraju koliko će časova kog predmeta pohađati. Produktivnije je ako svako uči ono što ga zanima, jer je to ono znanje koje ostaje – slažu se oboje.
