Sankcije Rusiji i napredak u pregovorima o normalizaciji odnosa s Prištinom, bez odlaganja, ključne su stavke u godišnjem izveštaju Evropske komisije za Srbiju koja navodi i da je postizanje sporazuma Beograda i Prištine “hitno i ključno kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima”.
Srbija se, kako je ukazano u nacrtu izveštaja u koji su mediji imali uvid, posle agresije Rusije na Ukrajinu nije uskladila s restriktivnim merama EU protiv Rusije, pa se od nje se očekuje da kao prioritet pokaže posvećenost i progresivno se usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući mere ograničenja EU, u skladu s pregovaračkim okvirom EU i Srbije.
Prema rečima političkog analitičara Branka Raduna, Brisel uvek usklađuje svoju politiku s Vašingtonom, pa ako Bela kuća ne bude vršila pritisak u pravcu pritiska za uvođenje sankcija Rusiji, onda neće biti ni jakog pritiska iz EU na Srbiju.
– Sve zavisi od ruskog fronta. Kad Rusi napreduju, nervoza na Zapadu je veća i zahtevi, pritisci i pretnje se pojačavaju, a ako nema uspeha, i pritisak je slabiji. Ukoliko bi EU pojačala pritiske, mogla bi da nam napravi probleme, ali članice EU imaju dosta svojih od kojih je najveći energetika, da bi se bavili pritiscima na nas – ocenio je Radun za “Vesti”.
Ukazuje da do sada nije bilo konkretnih ucena, pa se nada da ih neće biti ni ubuduće.
U osvrtu na stav EK o Kosovu, Radun kaže da se ne traži priznanje, ali da hoće da Srbija toleriše ulazak Kosova u Ujedinjene nacije.
– To pitanje, međutim, ne zavisi samo od Srbije jer mogu da se usprotive stalne članice poput Kine koja gleda svoje interese ili neke koje su u lošim odnosima s Vašingtonom. Takođe, samo ako hipotetički pretpostavimo da Srbija prizna Kosovo, Španija zbog svojih problema iste prirode ne bi to učinila – pojašnjava naš sagovornik.
Politički analitičar Dragomir Anđelković na pitanje da li očekuje još jače pritiske na Srbiju posle godišnjeg izveštaja kaže da “s pritiscima živimo i već smo navikli na njih”.
– Ne traže oni da se odreknemo Rusije, a da nam daju neki ustupak za Kosovo, već hoće da se odreknemo i Rusije, koja nam je podrška u naporima da ga sačuvamo, i Kosova, kao našeg vitalnog nacionalnog interesa. To što traže je totalna kapitulacija i ne znam državu koja bi tako nešto uradila – kaže Anđelković za “Vesti”.
Ukazuje i da se svet menja i da za 10 godina neće biti ovakav kakav je sad, pa zato Srbija ne sme da izgubi svoju šansu vezano za Kosovo.
– Ako ne prihvatimo otimačinu Kosova, onda sutra možemo da pričamo o tome, a ako prihvatimo, onda smo se unapred odrekli toga – zaključio je Anđelković.
U delu izveštaja o dijalogu o normalizaciji odnosa s Prištinom, izneta je ocena da “još uvek nije postignut dalji konkretan napredak u pregovorima o sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji”.
EK je Kosovo i Srbiju pozvala da se konstruktivno angažuju i unaprede pregovore” i to “bez daljeg odlaganja”.
U delu koji se odnosi na ekonomiju, Komisija navodi da se Srbija po ekonomskim kriterijumima nalazi “između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti”, kao i da je ostvaren “određeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne privrede”. Izneta je i ocena da se “srpska privreda snažno oporavila u 2021. praćena izvesnim usporavanjem u prvoj polovini 2022. godine”.
Zapad shvatio
Branko Radun (na slici) smatra da je pozitivno to što su zapadne sile odustale, bar u ovom momentu, od zahteva da Srbija prizna Kosovo jer to, kako kaže, pokazuje da su prihvatili realnost.
– Realnost je da Srbija neće priznati Kosovo i da se kosovski Albanci neće vratiti u Srbiju. Zapad to nije shvatao, a sad je prihvaćeno i predlaže se ne otvoreno priznanje Kosova, već ulazak u UN kojim bi, na neki način, postalo nezavisno – ukazao je on.
Izveštaj o Kosovu
U dokumentu EK o Kosovu se ističe da Kosovo treba da se angažuje na konstruktivniji način i uloži dodatne značajne napore za sprovođenje svih dogovora postignutih u prošlosti, kao i da doprinese postizanju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma za normalizaciju odnosa sa Srbijom.
– Takav sporazum je hitan i ključan da bi se omogućilo Kosovu i Srbiji da napreduju na svom evropskom putu – navodi se u nacrtu izveštaja.
Dobra bilaterala
U osvrtu na dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju, u Izveštaju je ocenjeno da je Srbija ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa sa zemljama kandidatima, potencijalnim kandidatima i susednima, članicama EU, kao i da aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji. Odnosi sa Hrvatskom su, kaže se, “bili zategnuti”, a sa Crnom Gorom “izazovni”, ali je nagoveštena veća spremnost za njihovo resetovanje.
