Leto uveliko odmiče. Na istoku Evrope gori, vatra sve u pepeo pretvara, živa u termometru pobesnela, a na Zapadu hladno, spava se pod jorganima. Razgovara se o koroni, antivakserima, letovanju… A među svim tim temama promiče neprimećeno nešto grubo nametnuto, vešto izrežirano i prikriveno za sve, izuzev za nekolicinu.
Objasnimo to na primeru francuskog školstva. Upravo tu, gde bi sve trebalo biti savršeno čisto, jasno i objektivno, ubačene su grube zamke kroz koje se na najbrutalniji način satanizuje jedan narod. Srbi su ti koji smetaju, o njima treba učiti samo loše, njih treba uzimati kao negativan primer.
– Ja sam Srpkinja i duša me boli! – sažima Ljubica Burgić, nastavnica u dopunskoj školi na srpskom jeziku koja deluje pri parohiji i Crkvi Sv. Save u pariskoj ulici Simplon.
Gnusne laži
Ljubica prelistava gradivo iz udžbenika “Istorija, geografija, moralno i građansko obrazovanje”, ciklus 4, a na naslovnici piše da su autori Erik Šodron i Fransoaz Martineti (istorija), Stefan Arias (geografija) i Fabien Šomar (obrazovanje moralno i građansko). Pedagoški koordinator je Karin Rajnod. Ovaj udžbenik se izučava na koledžu “Bernar Palisi”.
– Ne mogu to da podnesem, skandalozno je šta deca uče o Srbiji i Kosovu. Iznose se svakojake gadosti. Nikad do sada u istoriji nije bilo da na takav način nevinog proglase krivim. Totalno su poremećena viđenja i merila – ogorčena je Ljubica.
Primetan je njen trud na školskim časovima, mali đaci govore srpski, pišu ćirilicom, uče geografiju i istoriju, razrađuju kosovski mit, recituju, pevaju, glume, vole maticu.
– A u udžbenike za francuske škole može se neprovereno i bez kontrole podmetnuti bilo šta. Iz takvih knjiga đacima se nameće prihvatanja da su Srbi genocidan narod. I to su lekcije iz istorije. Prelistavajući, čitajući takvu knjigu zaboli me duša, pogotovo, što se sve to uči u Francuskoj, a ne, na primer, u Albaniji.
Na to se nastavnica Ljubica glasno pita:
– Mogu li ja na času objasniti i promeniti takve zvanične udžbeničke konstatacije? Kome će đaci verovati? Ja zaista ne mogu da prihvatim te gnusne laži koje se serviraju deci.
U jednom poglavlju ovog udžbenika, u objašnjavanju značenja pojmova etničkog čišćenja i federacije, nalazi se i tumačenje da se u “Veliku Srbiju žele grupisati sve teritorije gde žive Srbi isključujući druge narode”. Ispod jedne fotografije u udžbeniku piše: “Otkrivanje masovne grobnice u Srebrenici (Bosna i Hercegovina), mart 2003, identifikacija muslimana u julu 1995. koje su masakrirale srpske snage (ubijeno između 6.000 i 8.000 osoba)”.
Opasna propaganda
U poglavlju pod naslovom “Ratovi i etničko čišćenje” piše:
“Desetine hiljada sa Kosova beži prema Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori. Nikad od početka rata toliko ljudi nije proterano zbog srpskog terora. Izmeštanje ljudi nije posledica rata, već je cilj ratovanja. Srpski nacionalisti, a slede ih i Hrvati, uspeli su da nasiljem uspostave etnički homogene grupe iz kojih su proterane druge zajednice koje su smatrane nepoželjnim. Posledica rata u Hrvatskoj 1991. je 10.000 mrtvih i 750.000 izbeglica. U ratu u Bosni 1992-1995. je 200.000 mrtvih i 2,7 miliona izbeglica. Godine 1995, ponovnim osvajanjem hrvatske teritorije koju su okupirali Srbi, proterano je 200.000 ljudi.” Sve navedeno je ubačeno u školski udžbenik, a preneseno iz novina “Liberasion”, tekst je autora Marka Semoa, naslovljen sa “Etničko čišćenje, cilj srpskog ratovanja”, a objavljen je 30. marta 1999.
Nastavnica Ljubica je ogorčena i – nemoćna. Njena kćerka je na Instagramu našla i uverljivu priču o Berbaru Kušneru i “žutoj kući”, pa komentariše:
– Vole oni da sve unovče, a mi smo totalno različiti od njih. Pa i u Hagu ništa pošteno nisu rešili, njima nije do istine i pravde. Ovo je samo oficijelna mrvica (školske knjige su odobrene, odštampane i u upotrebi) iz francuske propagande poturene za satanizovanje Srba, što se, kako se vidi, ne zaustavlja ni nakon skoro tri protekle decenije. Najgore je što se takve “školske lekcije” usađuju u dečju memoriju, a što mlađanom uđe u pamćenje – teško se briše i zaboravlja.
Objašnjenje raspada
Kako objasniti zbivanja u Jugoslaviji? Kako je Jugoslavija eksplodirala i pocepala se u periodu od 1991. do 1999. godine? Francuzi u udžbeniku to ovako pojednostavljuju:
“Federacija šest socijalističkih republika, mozaik naroda i religije. Jugoslavija je prsla 1991. godine nakon preobrata u Istočnoj Evropi. Teritorije proglašavaju svoju nezavisnost. Srbi odbijaju parčanje zemlje. To je početak više ratova.”
Hronologija događaja
U knjizi je hronologija događaja opisana taksativno:
“Godina 1992, poslati plavi šlemovi u Hrvatsku, Bosna i Hercegovina proglašava nezavisnost, rat između Hrvata, Srba i Muslimana iz Bosne i Hercegovine, Srbi vode politiku etničkog čišćenja i opkoljavaju Sarajevo, poslati plavi šlemovi u Bosnu i Hercegovinu.
Godina 1995, zauzimanje Srebrenice od strane Srba i pogubljenje hiljade muslimana, bombardovanje pozicija Srba od strane NATO, Dejtonski sporazum koji deli Bosnu i Hercegovinu na dva entiteta, kraj ratovanja.
Od 1996. do 1999, rat između Srba i Albanaca na Kosovu, Kosovo stavljeno pod međunarodno upravljanje.”
