Prema dostupnim informacijama, Smiljanić je naočigled nekoliko prolaznika i policajaca koji su u obezbeđenju zgrade, pucao sebi u glavu iz pištolja. Sve se dogodilo usred bela dana, oko 14 časova, što je dodatno šokiralo javnost u RS. Takođe, činjenica da se nesrećni Smiljanić ubio ispred zgrade gde je radno mesto predsednika Srpske Milorada Dodika, bila je sasvim dovoljna da se otvori prostor za razne spekulacije i konstrukcije.
Međutim, još uvek nema ni nezvanične, a kamoli zvanične potvrde da je Smiljanić digao ruku na sebe zato što je kivan na državu, predsednika, institucije i slično. Banjalučka policija pokušava da utvrdi uzroke samoubistva, i rezultati istrage mogli bi biti poznati tek za nekoliko dana.
Naš list nezvanično saznaje da je Smiljanić živeo sam, kao podstanar, u banjalučkom naselju Obilićevo. Za vreme rata izbegao je iz Zagreba gde mu danas žive supruga i sin. Spekuliše se da on nije bio u dobrim odnosima sa njima, te da je, živeći u Banjaluci, uglavnom izbegavao kontakt sa ljudima. Stoga je policiji veoma teško da utvrdi šta se stvarno desilo, jer nema sa kim da razgovara. Od bliže rodbine, u Banjaluci živi samo njegov brat.
– Logično je, s obzirom da se samoubistvo dogodilo pred važnom državnom institucijom, da se izvede zaključak da je Smiljanić želeo da pošalje neku poruku. On jeste bio podstanar, i sigurno mu život nije bio nimalo lak, ali zasad nemamo nikakvih informacija da je postojao neki konkretniji razlog da dođe pred Palatu Republike i digne ruku na sebe – kaže naš izvor blizak policiji.
Ipak, deo javnosti se slaže u oceni da je ovim činom Smiljanić poslao određenu poruku o teškom životu građana Srpske koji, zbog bede, neimaštine i života nedostojnog čoveka, odlučuju da dignu ruku na sebe.
