Krvavi tragovi vojnog konflikta iz 2001. godine, kada su makedonske snage ratovale sa albanskom paravojnom ONA, vidljivi su i danas. Tragična statistika govori da je od tada najmanje 30 makedonskih branilaca počinilo samoubistvo, a da su desetine njih počinili svirepe zločine.
U Udruženju branilaca strahuju da će se nastaviti incidenti u kojima će učestvovati njihovi članovi ako se hitno ne donesu nova rešenja u Zakonu o braniocima.
Stravičan zločin od pre nekoliko dana u Kavadarcima, kad je bivši branilac Toni Stanoev ubio tasta, taštu i sestru bivše žene, još jednom je otvorilo pitanje psihofizičkog stanja učesnika u ratnom konfliktu 2001. godine.
– Niko nas do sada nije pitao kako se osećamo, kako izlazimo na kraj sa traumama iz rata, da li smo uspeli da se resocijalizujemo, da zalečimo rane i tugu, da li dobijamo organizovanu zdravstvenu i psihijatrijsku pomoć, kako i od čega živimo – nabraja Igor Petreski, predsednik udruženja branilaca Karpalak.
Njegove reči potvrđuje i Marin Najdov, član Odbora branilaca. On kaže da od 2001. godine vojni veterani nisu pod zaštitom, niti su uspeli da ostvare prava koja im sleduju.
– Nažalost, veća grupa branilaca, što zbog psihičkog rastrojstva, što zbog toga što nisu imali od čega da žive, ubili su druge ili sebe – priznaje Najdov.
Iako se ne vodi zvanična statitika o broju branilaca samoubica, u njihovom udruženju vele da je najmanje 30 njih diglo ruku na sebe.
