Rano ujutro 28. oktobra 2012. Brendon Majevski (17) i njegovi šesnaestogodišnji drugovi Ričard Meklin i Džejk Roberts vraćali su se kući na biciklima. Dok su se, jedan pored vozili kolovozom sa dve trake u Insifilu u Ontariju, od pozadi ih je udarila “SUV Kia Sorento”, kojim je upravljala Šarlin Sajmon.
Brendonu je dva sata kasnije konstatovana smrt, Ričard je nekoliko nedelja ležao u bolnici zbog preloma kostiju, uključujući i prelom karlice, a Džejk je lakše povređen.
Šarlin Sajmon, koja je vozil brzinom od 55 milja na sat (88 km/h), iako je na toj deonici maksimalna dozvoljena brzina bila 50 milja (80 km/h), nije proglašena krivom za nesreću. Istraga je pokazala da je nesreća pre svega bila izazvana “slabom vidljivošću” zbog koje ona kao vozač nije mogla da uoči bicikliste.
Sajmonova je, međutim, u decembru podnela tužbu protiv pokojnog Brendona Majevskog i njegovih drugova, zahtevajući odštetu od 1,35 miliona dolara za “pretrpljen bol i patnju”. Ona tvrdi da pati od depresije, anksioznosti, nervoze i postraumatskog stresa i da od nesreće “znatno manje uživa u životu”.
Porodica Majevski je šokirana i podneli su protivtužbu tražeći isplatu nadoknade od 900.000 dolara.
-Očajna sam i u šoku”, kaže Veneta, dečakova majka. “Ubila mi je dete, a sada iz toga želi da izvuče korist. Kaže da ona pati? Neka zaviri u moju glavu i videće užas i košmare – dodala je ona.
Otac pokojnog dečaka kaže da tinejdžeri jesu krivi za nesreću, jer su vozili uporedo jedan pored drugog, bez reflektora, u tamnoj odeći i bez kaciga.
– Ali, deca su i mogu da pogreše – rekao je on.
– To se ne sme naplaćivati –
