Predsednik Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula uveren je da pomirenje u Hrvatskoj nije moguće sve dok se za ratne zločine procesuira samo jedna strana, a to je srpska, što potvrđuju i nedavna hapšenja osmorice Srba u Negoslavcima kod Vukovara.
Oni su uhapšeni zbog sumnje da su učestvovali u ratnom zločinu na Ovčari 1991. godine, na šta je Boris Milošević, potpredsednik vlade Hrvatske iz redova SDSS, poručio da svi počinioci zločina treba da odgovaraju “bez diskriminacije”. Džakula, međutim, ukazuje da smo danas, 25 godina od kraja rata, faktički na početku kada je reč o pravdi za srpske žrtve uprkos najavama vlasti predvođene premijerom Andrejom Plenkovićem da će se to promeniti.
– Na Ovčari se odigrao nesumnjivi ratni zločin, ali nije bio i jedini. Mnogo pre oružanih sukoba u Vukovaru je ubijeno oko 60 civila, isključivo viđenijih Srba, a zapaljeno je stotine srpskih lokala ili kuća. Ni za jedan od tih zločina niko do danas nije procesuiran mada su ljudi odvođeni od kuća, zlostavljani, bacani u Dunav, o čemu postoje uredni policijski izveštaji. Srbima se na ovaj način šalje jasna poruka da zločini nad njima ne postoje i to je nešto što duboko vređa sve nas koji živimo u Hrvatskoj i smatramo je svojom državom – ističe Džakula.
Prema njegovim rečima, ništa nije učinjeno ni kada je reč o mnogim drugim ratnim zločinima.
– Napad na 26 srpskih sela u Požeškoj kotlini Zapadne Slavonije naredio je tadašnji komandant Operativne zone Osijek, general Karl Gorinšek. Svi koji nisu napustili ta sela zverski su ubijeni, njih 44 civila. Srpski demokratski forum i Inicijativa mladih Hrvatske još pre deset godina podneli su krivične prijave za ratni zločin sa imenima petorice odgovornih, ali do danas hrvatsko pravosuđe nije saslušala čak ni svedoke – kaže Džakula i dodaje da je istovetna sudbina i sa drugim slučajevima.
– U Zapadnoj Slavoniji popaljeno je 165 srpski sela. Izgledalo je kao da Slavonija gori. Stipe Mesić je to video i odmah otišao kod Tuđmana da prijavi. Tamo je bio i tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak koji je odgovorio: Ja sam zabrinut ako to tehnički ne bude dobro izvedeno. Da li vam treba bolji komentar? – kaže Džakula i dodaje da su zločini nad Srbima činjeni tokom i po završetku akcije “Bljesak” 1995. godine.
Najveći se odigrao na putu između Okučana i Stare Gradiške kada su hrvatske snage dejstvovale po koloni izbeglica.
– U tom napadu je poginulo više od 100 civila. Kasnije su sa tog puta šmrkovima spirali prosutu krv. Ali, ni ovaj slučaj hrvatsko pravosuđe nikada nije istražilo ili procesuiralo, kao ni teška prebijanja oko 500 civila koji su bili zarobljeni tokom akcije “Bljesak” i odvedeni u zatvor u Varaždinu. Svedoci su detaljno opisali sve tehnike mučenja i ti iskazi su se našli u krivičnoj prijavi Inicijative mladih Hrvatske, ali niko od njih nije čak ni saslušan – zaključuje Džakula.
Bacačima na Borovo Selo
Veljko Džakula kaže da hrvatsko pravosuđe nije reagovalo ni kada bi neki od aktera stvaranja Hrvatske to otvoreno priznali poput Josipa Boljkovca, prvog ministra policije Hrvatske.
– Na početku oružanih sukoba Gojko Šušak, Branimir Glavaš i Vice Vukojević napali su armbrustima (ručnim raketnim bacačima) Borovo Selo kako bi isprovocirali reakciju Srba. To je kasnije priznao i ratni ministar Boljkovac. Ili su pomenuti očekivali da će im Srbi uzvratiti pečenim pilićima. To je bez sumnje bio teroristički akt – naglašava Džakula.
Nismo zečevi za odstrel
Lider SDSS Milorad Pupovac izrazio je otvorenu sumnju u objektivnost i nepristrastnost u slučaju hapšenja Srba u Negoslavcima.
– Ne želimo da niko ko je nedužan bude proglašavan i tretiran kao ratni zločinac. Nije rešenje da se preostali Srbi u Hrvatskoj drže kao taoci i zečevi za odstrel radi optužnica za ratne zločine, već da se Zagreb i Beograd dogovore i nađu rešenje – rekao je Pupovac. On je istakao da ne želi da zataškava zločine počinjene nad Hrvatima, uključujući i Ovčaru, ali da treba da se zna da su hrvatsko pravosuđe i politika obilno i masovno zataškavali zločine počinjene prema Srbima.
